RTV Teorija i praksa

gomile papira: Jesi li bio prisutan u trenutku začeča, oče?‘, ,Kako znaš da si bio, oče?‘, ,Možda je majka jedne noči otišla od kuče?‘, Jesi li pomišljao na to oče?‘ Direktor Skole mu je rekao da ima genijalnog sina. Petsjajnih ocena. JDa li misliš da su te ocene proizašle od tvojih gena, oče?‘, JDa li zaista misiiš tako?‘ Njegova žena, menopauza. Pet valijuma dnevno. Fredi: Da li si sve to izneo u svom izveštaju? Hju: U jednoj redaktorskoj varijanti...” I tako, skupljači obaveštenja pletu svoje priče, obuzima ih neka daleka, isMdana neverica. Zvuci policijskih sirena oglašavaju se povremeno, kao neki podsticajni memento i kao upozorenje. I dok se ovaj fiction direktno bavi svetom špijunaže, svetom čiji eho u Berlinu ima i umnožena značenja, dotle švedski dokumentarac Dete budućnosti pripremljen od grupe autora, manje govori o „stvarnoj” a više o mogučoj kontroli nad Ijudima, ukoliko mali računari za obradu informacija ne budu koriščeni kao pomoč čoveku nego kao sredstvo kontrole nad čovekom. Nekom čudnom inverzijom koja se može razumeti jedino u kontekstu neodređenih propozicijskih kategorija, švedski dokumentarac više je fiction i određenije se uključuje u „futuru” od engleske drame koja je više „aktuelna”. Švedska emisija, kako je to i žiri naglasio, ne deluje pesimistično, u njoj nema pseudo-pedagoških refleksija, nije jevtino nostalgična i pravljena je na način koji je približava širokom auditoriju. Posebnu pažnju zaslužuje stav žirija o ovoj eisiji kao mogučoj formuli za pravlje.nje ovakvih programa, o srećnoj kombinaciji „znanja i naivnosti”, „stvarnih i izmišljenih elemenata”. Znači li to da se zapadnoevropska „teorija” fičera pomera, buduči da se dosad iskazivala zahtevima žurnaiizma i dokumentarnosti u kojima fiction, literatura, mašta izvan materijala, odnosno bilo kakve autorske kombinacije, jeđnostavno nemaju šta da traže; ili, u žirijskom obrazloženju treba videti samo adekvatan iskaz odgovarajuće odluke i ništa više? PONOVO ANGAŽOVANI PROMETEJ Na raskršču između bogova i Ijudi, jedan titan se opredelio za Ijude; lukavstvom je nadmudrio Zevsa i doneo Ijudima vatru koju im je Zevs prethodno oduzeo. Za njegovu požrtvovanu i spasilačku akciju, antički mit ga je, u ime rasrđenog Zevsa, prikovao za kavkasku stenu, pustivši orla da mu svakodnevno

38