RTV Teorija i praksa

raskida džigericu koja se noću obnavljala samo zato da bi sutra bila ponovo razdirana. Eshil je preuzeo motiv mita, ostavivši generacijama večno Okovanog Prometeja u dramsko-pesničkoj formi. Hrabar i unesrećen, prikovani titan poslužiće kao inspiracija i Kalderonu, Rubensu, Geteu, Betovenu, Šeliju, Bajronu... Motiv prometejskog čina bio je vrlo podsticajan u umetnosti romantizma, nekako prirodno se slivao sa romantičarskom egzaltacijom sa delima velikih romantičnih htenja, sa vatrenim senzibilitetom romantičarskih pesnika, sa stanjem duha koji se strasno otimao svakodnevici u potrazi za velikim temama i idejama. I dok je veliko romantičarsko srce spontano tražilo Prometeja, u istoriji, u literaturi, u idejama, dotle je naučno zasnovana kultura druge polovine 19. veka ostavljala Prometeja da čami u svojim starim, zarđalim okovima, nevoljna da ga ponovo otkiva i zakiva. Dvadeseti vek, delimično oslonjen na tradicije koje su mu prethodile a delimično raslojen u traganju za modernama, iako po socijalnim kretanjima kontekstno podudaran sa prometejskim izazovima, ostaće takođe gluv i hladan prema starom motivu, bar kad je reč o umetničkom stvaralaštvu. Međutim, dvadeseti vek će proširiti intelektualnu „upotrebnu vrednost” pojma prometejstva, kao znaka za imenovanje svih Ijudskih htenja koja se odlikuju žrtvom, plemenitošću i hrabrošću. Stari okovani titan, zatočenik „druge stvarnosti”, izvršilac velike istorijske misije, pretvoriće se u opšti pojam (prometejstvo) velike frazeološke upotrebljivosti, kao direktna potreba „prve stvarnosti”. Austrijski pisac Franc Rohelt kao da nije saglasan sa današnjom umetničkom sudbinom velikog titana, te je u svojoj radio-drami ELpis ponovo angažovao Prometeja za izvršenje konkretnog zadatka, namenivši mu da simbolizuje elektronski medij i da Ijudima omogući slobodnu razmenu informacija. Po logici starog mita Prometej, naravno, mora i da strada i da ispašta, pa će „slobodna razmena informacija” uskoro biti zamenjena sloganima i nepoverenjem, što nije posledica Zevsove kontraakcije, nego slika „vladajućih tiranija”. Ali pošto i u svetu kontrohsanih informacija treba pronači zračak bolje „future” i prometejskoj žrtvi dati određenu smislenost, novo poverenje među Ijudima, prosvetljeno prometejskom akcijom, opravdava današnju žrtvu starog mitskog tragičara. lako austrijski Prometej svoj zadatak izvršava pravilno i u granicama svojih moći do kraja, iako je pompezan i patetičan,

39