RTV Teorija i praksa

radnje smestili u prve godine 21. veka. U tim godinama, kažu oni, čovečanstvo će se nalaziti u fazi individualnih, odnosno porodičnih ratova. Niko neče znati ko mu je neprijatelj, vodiče se neka vrsta svetog porodičnog rata, iuckastog i smešnog, egoističnog i neposiedičnog, inače u okvirima koji, naravno, jako podsećaju na današnje, jer tu su i odgovarajući forumi koji brinu svetsku brigu (Njujork), a tu je i jedan reporter iz Hamburga, zašto baš iz Hamburga, koji intervjuiše svetske funkcionere i neguje ruže. I, to ratno porodično stanje trajaće sve dotle dok ne eksplodira neutronska bomba, iznad Hamburga, koja za divno čudo nikoga ne übija i ništa ne razara. Naprotiv, njena energija oslobađa behar i umilna rascvetana belina stvara nove radosne pejzaže koji nesrečnim Ijudima otvaraju nove srećne horizonte. Ako uvažimo mišljenje da umetnost prodire tamo i tada gde i kada nauka zastane, da stiže u domene u koje će nauka doći kasnije, onda je „rebus” dosta jednostavno rešiv: umetnost je vec fiksirala beharastu atomsku budućnost, ostaje samo da i nauka stvori nužne pretpostavke i pred nama če se ukazati ili novi Hanan ili Adamov vrt bez zabranjenog voća. A što se ratova tiče, i tu je, prema mišljenju špansMh autora, stvar dosta jednostavna: Ijudi treba da odluče da neće učestvovati u ratu, i rata više neće biti. Početak 21. veka omogučiće da se ove dve fantazije realizuju: neutronsko zaprašivanje voča i završetak porodično-individualnog rata. SVET TEHNIZOVANOG MITA ~Prix Futura” je završena. Ostala su sećanja. Ostala je i ambicija Berlinaca da svom gradu vrate nešto od onih „zlatnih dvadesetih” godina kulturnog prosperiteta, da Berlin opet, možda, postane „severna Atina”, da nešto više znači u svetu kulturnih događanja i uticaja; ambicija svakako bolja od nekih drugih, a u ovom gradu bilo je svakojakih ambicija. Sa male vremenske distance posmatrano, čini se da su radio-programi, prikazani na ~Prix Futura”, ipak nekakva slika u malom o današnjem svetu, o duhovnim htenjima i traganjima; možda je ta slika donekle „oktroisana” postojećim festivalskim propozicijama a možda je zbog toga i na specifičan način izoštrena. Tematsko ograničenje izrazilo se dvostrukim obeležjima: „idejnim” okvirom koji je u koncentrisanom vidu pokazao kako se u pojedinim sredinama i društvima razmišlja o budučnosti i

42