RTV Teorija i praksa

Ravnica se menja kao čovek. Ona stari u jednoj godini. Isprva je golotrba, onda dobije malje. Te malje bivaju zlataste, zatim pocrne, postaju bakarne, bakarnoriđe, potom sede, nataloži se inje. U svim tim bojama vidim prelive, u svim prelivima stupnjeve drugih boja, još. Naučio sam da razlikujem boju, visinu i gustinu različitih oblaka nad seiom. Moj stric Emil Rus koga smatraju najboljim mehaničarem u selu, čovekom koji popravlja i vršaču mašinu, a ume da rastavi i sastavi harmoniku „Dalappe”, načinio mi je mali detektor sa slušalicama, tako da sam preko radija počeo da ostvarujem vezu sa celim svetom. Stric Emil je postavio jedan kraj antene na kuču, a drugi je na dudu nasred dvorišta. Kad je u drvenom koferu sa alatom doneo detektor, slušalice i antenu, razvikao se kako če on svome malom Pujkulu (tu reč on je negde čuo, pa je smatrao da ona znači „đavo”) obezbediti zadovoljstvo koje drugi nemaju. Stric Emil, koga u selu zovu Emika, dolazi uvek s ponudama, Putovao je u Rumuniju, odakle mi je doneo usnu harmoniku, u Zemunu mi je kupio lepu kožnu torbu za školu, naravno, kad ozdravim, a do mog ozdravljenja samo je još nekoliko meseci, brzo će to, o tome ne treba da razmišljam. Kad je doneo detektor sa slušalicama - jednu drvenu kutiju u kojoj se nalazio namotaj izolovane bakarne žice, i kondenzator, bio sam iznenađen. Za četrnaest godina nikad nisam video takvu spravu. Iznad kutije se nalazi staklena ampula koja se zabada u dve „biksne”. U ampulu je smešten svetao kamen koji mora da dodirne žičica s drugog kraja. Podešavanjem kondenzatora, dodirujuči žicom kamen, „kristal”, kako nazivamo celu ampulu, u slušalicama čujem prvi zvuk muzike, reči. Neko mi na uvo šapuče. Gospode bože, ne mogu da skočim, da zovnem drugove i pohvalim se kako slušam radio, To je drugi put kako čujem radio. Prvi put je bilo pred bombardovanje Beograda, kad se kralj obraćao narodu. Bio sam mali i, prolazeči pored kuče spahije Topaloviča, čujem kroz otvoren prozor neki vapijuči gias čoveka koji se davi. Taj glas je bio neobičan, nije dolazio od Topaloviča, jer sam sve njihove glasove poznavao. Uplašio sam se, otrčao kuči i sve ispričao. Stric Emil mi je objasnio da je radio jedna kutija iz koje se može čuti muzika, glas i pesma.

45