RTV Teorija i praksa

manje, govoriti o racionalnosti i diskurzivnosti poezije«. 6 Otuda, saznanje da »pesnik, dakle, da bi bio pesnik, a to jeste da bi dao formu svojim slikama (...), mora misliti i rasuđivati, u doslovnom smislu reči, pa, prema tome, mora voditi računa o istini i realnosti stvari (...) ne manje, zacelo, od istoričara i od naučnikaa uopšte. I mora voditi računa - kao pesnik - o ideologijama i događajima i, ukratko, iskustvu (takođe, ,istorijskom‘) čak i kada, u svojoj intenci>i, apstrahuje od prvih i drugih«. 6 Sve je to, naravno, »neizbežna posledica činjenice da je pesničko delo - govor, i to ništa manje nego što je to istorijski ili naučni govor uopšte«. 7 Da bi se bar donekle razumeo mehanizam »govora« kojim se posreduju estetičke ideje, potrebno je ukratko ukazati na bitne »semantičke instrumente izraza« bez kojih - kao i u sferi komunikacije semantičkih poruka - nema ni »govora«, ni ideja, umetničke istine. Reč je o jeziku nediskurzivnih simbola značenja, pa, prema tome, i o jezicima neverbalnog sistema značenja, čak i kad je u pitanju jezik književnosti, poezije, o čemu je već bilo reči. Ali, da bismo jezikom verbalno-logičke eksplikacije ideja mogli da posredujemo saznanja koja se tom vrstom iskaza ne mogu izraziti, potrebno je da shvatimo mehanizam preobražavanja verbalnog znaka u sopstvenu suprotnost Moramo naime, pojmiti svu dubinu transformacija kroz koje se jedno semantičko sredstvo, sredstvo diskurzivnog poimanja preobražava u svojevrsnu suprotnost - u sredstvo ekspresije, saopštavanja ideja izvedenih iz emocionalnog iskustva. Nužno je zapravo, pojmiti preobražaj jezika logičkih denotacija u jezički sistem književnog, poetskog transponovanja Ijudskog iskustva. To je, dakle, put preobražavanja verbalno-logičkog znaka - pojma u sopstvenu suprotnost, u »sliku - pojam«, u semantičko-ekspresivni izraz. To znači onda, čak i kad se umetničke istine saopštavaju jezičkim sistemima doslovnog značenja, taj jezik se preobražava u sredstvo »denotiranja« diskurzivnim formama mišljenja nesaopštivog saznanja - emocionalno-afektivnog iskustva stečenog u Ijudskoj praksi. Verbalni znak, znak sa doslovnim značenjem se tako preobražava u znak sa prenosnim smislom, pa se u toj svojoj novoj i »izopačenoj« funkciji drukčije i

6 Ibidem, str. 36.

6 Ibidem.

7 Ibidem, str. 37.

155