RTV Teorija i praksa

4 Ovakvi su na primer bili američki sateliti „Eho I” i F.hn II” iz 1961. godine. U stvari, radilo se o balonima koji dignuti na veliku visinu odbijaju signale do udaljenih tačaka preko svih fizičko-geografskih barijera na Zemiji.

odbiju do neke udaljene tačke na Zemlji. 4 Godine 1963. uspešno je izveden eksperiment na novom principu - sa aktivnim telekomunikacionim satelitom („Telstar”). To je bio prvi satelit sa ugrađenom aparaturom da prihvaćene elektromagnetske talase pojača, i tako „osvežene” usmeri ih u pravcu prijemne stanice na zemlji. Tim eksperimentom praktično je dokazano da se satelit može široko koristiti u masovnom komuniciranju. Dve godine docnije COMSAT (Communications Satellite Corporation) lansira „Intelsat I”, prvi satelit namenjen javnoj telekomunikacionoj upotrebi. Time je počela i njihova primena u međunarodnom komuniciranju na komercijalnoj osnovi. Drugi pravac u razvoju satelitskog komuniciranja odnosio se na stvaranje kompletnih satelitskih telekomunikaciomh sistema. Pošto se elektromagnetski talasi pogodni za prenos radio i TV signala prostiru pravolinijski, to je značilo da se mogu koristiti jedino u periodima kada je satelit vidljiv sa teritorije potencijalnog korisnika. To je značilo da je za njihovo permanentno koriščenje, u principu, moguče izgraditi dve vrste satelitskih sistema; a) sistem koji bi koristio satelite nepravilnih orbita i b) sistem koji bi koristio satelite u geostacionarnoj orbiti. Kod prvog rešenja orbita satelita je proračunata da letelica dospeva u največu udaljenost od Zemlje kada je nad teritorijom korisnika. Gledano sa Zemlje, on se tada „sporije” kreće po nebu. Ali, takav satelit ]e upotrebljiv samo od momenta kada se pojavi na horizontu, do momenta „zalaska .

190