RTV Teorija i praksa

znaju da u radio-drami jedinstvo mesta, vremena i radnje, kao i druge dramaturške zakonitosti, očas menjaju uloge. Za tili čas ostvarljivo je prepuštanje svakojakim putešestvijima mašte, izazvanim nekolikim rečenicama, najogoljenijom dijaloškom ili monološkom fakturom. Veoma brz razvoj radio-drame, od nekadašnje samo jednim mikrofonom snimljene pozorišne predstave ili adaptacije nekog proznog ili dramskog dela (a događalo se i obmuto, da se radio-drama, bez složenijih dramaturško-rediteljskih intervencija preobrazi u privlačnu pozorišnu predstavu!) preko posebno, namenski pisanih dramskih tekstova u celini ili delimično prilagodljivih potrebama i „pravilima igre” radiofonskih jedinjenja reči i zvuka - doveo je savremenu radio-dramu u poziciju izuzetnih kreativnih mogučnosti. Stereofonijom, „veštačkom glavom”, kvadrofonijom i ostalim izumima vaskolike elektronike postižu se izvanredni rezultati u interpretacijama i dočaravanju i onih najtananijih dramskih atmosfera i štimunga. Doduše, radijski reditelj zna đa ima glumaca kojima mikrofon smeta, a ima i takvih čija se darovitost i moč transformacije upravo pred mikrofonom razbokore i razigraju, Služeči se samo glasom, gromko ili tiho izgovaranom rečju, a ne svim svojim glumačkim izražajnim aparatom, kao što je to slučaj na pozornici, u filmu ili u televizijskom programu - glumac pred mikrofonom ulaže znatnije napore da isključivo svojim glasom doživi različita raspoloženja i svojstva lika koji tumači. U tu svrhu, dakle, zainteresovanog slušaoca glumac prvenstveno mora pleniti osobinama, bojom i sugestivnošču svog glasa, a takođe samo glasom mora odmeravati stepen osečanja kojima je u datom trenutku pred mikrofonom obuzet i prožet Ostvari li se to uzdržano jedinstvo, ta übedljiva harmonija glumčeve predodređenosti za mikrofon i ispunjavanja tušta i tma radio-dramskih zahteva, onda i radijski reditelj a i slušaoci ustanove da ih je taj i taj glumac osvojio i opčinio svojim talentom, buduči da su prateči samo čulom sluha njegovu umešnost, doživeli neki dramski dijalog ili monolog kao da se pri tom nalaze u utišanoj i zamračenoj pozorišnoj dvorani. Rađijski reditelj zna i to da se mnogi slušaoci svih uzrasta podaju zadovoljstvima susreta sa radio-dramom najviše stoga što u takvim emisijama uglavnom učestvuju oni glumci koji su kadri da i pred mikrofonom ispolje i u kontinuitetu održe one svoje najdragocenije glumačke vrednosti: nepogrešivu artikulaciju i dikciju, ležernost i prirodnost u izrazu, snagu i

44