RTV Teorija i praksa

upečatljivost kojom slušaocima pomažu da oni otprve poveruju u magiju radio-dramskog kazivanja. U vremenski često ograničenom radu sa glumcima, poput volšebnika izoštrenih i napregnutih čula, radijski reditelj nastoji da u njegovom sluhu i duhu, u celokupnoj njegovoj zamisli što je moguče jasnije i približnije odjeknu sva sazvučja radio-drame koju priprema. Mada u časovima montaže raspoiaže obiljem mogučnosti da do u tančine kombinuje, da „piše, dopisuje i briše” ko zna koliko puta sve ono Sto je ranije utisnuto u magnetofonsku traku, radijski rediteij ni u kom slučaju neče dospeti do željenog cilja, ukoliko blagovremeno nije preduzeo sve mere neophodne u procesu stvaranja radio-drame. To je naročito važno u stereofonskom snimanju neke radio-drame, u području koje upozorava i na do sada nedovoljno ispitane i istražene puteve. Pošto radio-dramski tekst sve više zavisi od savremene elektronike - kada je u pitanju pretvaranje tog teksta u emisiju radio-drame - to i uloga radijskog reditelja postaje i složenija, i odgovornija. Kada je odabrao najpodesnije glumce-izvođače, izvršio sa njima sve pripreme za snimanje i zatim snimio određenu radio-dramu, prethodno se detaljno i što je moguće studioznije dogovorivši sa ton-majstorom i muzičkim urednikom o stilu, tonu i svim karakteristikama pomenutog snimanja - radijski reditelj sa svojim najbližim saradnicima pristupa montaži. Ujedno, to je i najdelikatniji, najzanimljiviji deo u realizaciji radio-drame. I u radio-drami, kao i u filmu, na primer, montaža je možda najbitniji činilac stvaralačke dovitljivosti reditelja. U najprisnijoj saradnji sa ton-majstorom i muzičkim urednikom, radijski reditelj tek uverljivom montažom dokazuje u čemu je ne samo smisao neke radio-drame, nego i koje su to njene stvarne vrednosti. Koliko je ta montaža nezamenljiva dopuna teksta, toliko je ona svim svojim upotrebljivostima u stanju da reč i rečenicu smesti u najprihvatljivije zvučne prostore. Tek montažom radijski reditelj ostvaruje žeijeni sklad govorne reči, zvučnih efekata, muzičkih ilustracija. Puno osečanje mere u podešavanju ritma i tempa od suštastvenog su značaja za svakog radijskog reditelja dok montira emisiju, U tim trenucima reditelj i te kako podseča na šahovskog velemajstora koji u magnovenju, od neogramčenog broja poteza i kombmacija pronalazi najbolja rešenja, usaglašavajuči kako dostignuća teorije, tako i zakone prakse, Oslanjajuči se na svestranost i manuelnu tehniku iskusnog ton-majstora, radijski reditelj

45