RTV Teorija i praksa

upravo montažnim postupcima demonstrira i rediteljsku inventivnost, i zbir prethodno stečenih, proverenih i oplemenjenih znanja u toj oblasti. Ukoliko raspolaže tim sposobnostima i nenametljivo i okretno se prilagođava ušlovima pokatkad zahuktale radio-dramske proizvodnje, radijski reditelj u znatnoj meri utiče i na autore radio-drama, podstičuči ih da i oni doslednije tragaju za novim sadržajima i formama. Doda li se svemu ovome i to da radio više nije pastorče televizije - ili je to sada manje negoli do pre nekoliko godina - i ne začuđuje podatak o nehrojenim privrženicima radio-drame na svim meridijanima. Rediteljski poziv, nastao u pozorištu ko zna kada, da bi se potom dugo razvijao i usavršavao, pronalaskom radija i njegovim tehničkim napretkom otkrio je još jednu nedovoljno ispitanu oblast za svoja viđenja i osečanja, za svoja poimanja dramske književnosti uopšte, a radio-drame posebno. iom novom govomo-muzičkom celinom, čija znamenja i značenja dopiru do slušalaca dok oni usredsređenom pažnjom prate radio-dramu, radijski reditelj kao da i sam u zanosima sluti neke daleke, a ipak pristupačne zvučne vilajete, te beskrajne arhipelage u neuhvatljivim elektronskim prostranstvima.

46