RTV Teorija i praksa

misli, modifidrani tehničko-tehnološki oblik prezentovanja, shodno sopstvenim, takođe inoviranim, novinarskim kategorijama (vest, reportaža, putopis i feljton). Tačnije, u informativnoj sugestiji televizija se služi, rekao bih, inoviranom tehnološkom adekvatnošću novoga medija. Snaga pisanog novinarskog dokumenta, u decenijskom iznalaženju najboljih formi prezentovanja (ilustrujuči odgovarajućim fotosima pojedine događaje) u novom mediju, koristeči se pokretom i deskripcijom celuloidne trake, ostvaruje daleko autentičniji, kompleksniji i nadasve razumljiviji, za gledaoce, novinarski zapis. Takav, a tako ilustrovani (i to ne samo slikom, nego i pokretom, što će reči akcijom\) televizijski zapis je u mogućnosti da svoga gledaoca informiše (i übedi!) slikom i rečju, u istinitost izvesnog događaja, kao isečka iz života određenog društva u određenom vremenu. Jer takav zapis, pored novinarske deskripcije, vizuelnom stranom svoga mnogolikog biča predstavlja i prezentuje vest veoma očigledno i veoma materijalizovano. Gledalac je, konačno uveren slikom i rečju, u ono što mu televizija, kao totalnu informaciju nudi. Iz kompletnosti takve informativne sugestije, neminovno proizilazi i pregrupisavanje osnovnih novinarskih kategorizacija, u logici novinarske doktrine, o čemu je ovde več bilo reči. Okviri prvobitnog novinskog zapisa (crtica, vest, izveštaj, članak, reportaža, putopis, feljton, kritika, esej, pamflet i dr.) u verbalnom smislu artistike i deskripciji nadgrađenih doživljaja, izazvanih informacijom, doživljavaju izvesna pregrupisavanja i sažimanja, takođe po kategorijama (vest, izveštaj, članak, reportaža, putopis, feljton, kritika, esej) da bi u službi televizijske informativnosti (po nameri i nameni novoga medija!) svu bistrinu moderne deskripcije suzili, konačno, na kategorije živuće sugestije: informativno-političke sadržaje, feljtonsko-dokumentarne naracije i kulturno-umetničke resekcije. Buduči da sve tri kategorije utiču u bremeniti tok prvobitnog novinarskog zapisa (kao voljne akcije i smišljene sugestije!) pogrešno bi bilo da i jednu od pominjanih uvrstimo u žanrove (Sto je tako čest slučaj kod estetičara!). Informacija televizijskog zapisa je gotovo ista i kod informativno-političke vesti i kod reportaže dokumentarno-feljtonskog karaktera, ili u analiziranju izvesnog kulturno-umetničkog doživljaja. Informativna želja je, dakle, ista, samo su artistički pristupi (a i povodi) različiti, Informativno-politička sugestija (kao novinarska kategorija određenog sadržaja) ostvaruje programsku sadržajnost na