RTV Teorija i praksa

prevashodno zbiva na nivou ritmičke organizacije radio-dramskog teksta, odnosno, na ritmičkom smenjivanju njegovih primarnih komponenata zvuka i smisla, u trenutku izvođenja („emitovanja”) radio-drame. „Ritam je otac vremena” (Žo Buske); „ritam je biče poetskog” (Beda Aleman), „ritam predstavlja ustoličenje poetskog i nevidljivog” (Beda Aleman).' Ritmičko smenjivanje primarnih komponenata radio-dramskog umetničkog dela, zvuka i smisla konstituiše, dakle, njegov poetski diskurs. „Ritmička sintaksa” obmra put punoči bitka radio-drame, štaviše, sama ona je izraz toga bitka. I u radio-drami smisao onoga šta ona kazuje i smisao onoga o čemu govori radio-dramsko delo, kao i u bilo kojoj umetnički vrednoj pesmi, dubinski je vezan za ritam. Ritam je oblast u kojoj se prevashodno javljaju konotacije („gama konotacija”) koje tvore sintaksičku i semantičku polivalentno? poruke radio-dramskog umetničkog dela. Dubinski smisao radio-dramskog umetničkog dela kao književne, estetske i jezičko-umetničke tvorevine, ishodi iz estetičke, sintaksičko-semantičke organizacije koju tvori ritam. Sam ritam, međutim, ustoličava poetsko, istinsku bit radio-drame. Ontološl-d značaj poetskog o kome govori Mikel Difren, pokazuje se, kada je o radio-drami reč, u svoj punoći i neposrednoj pojmljivosti. Ritam koji tvori poetsko (poetski diskurs) radio-dramskog umetničkog dela, blizak je suštini pesničkog govora (lirskoj poeziji), fonetskoj reči, „zaumnom jeziku”, iluziji, snu, muzici, korelativan nesvesnoj, otvorenoj kaži (Sage) iskonskog mišljenja, logosa bitka. Ritam (poetsko) veoma je blizak onostranom (iracionalnom) kome se podajemo u trenucima dok slušamo radio-dramu.

48