RTV Teorija i praksa

neposrednim, međusobnim razgovorima tokom celog trajanja dvonedeljnog takmičenja, kao i da učestvuju na konferenciji za štampu, na kojoj žiri daje obrazloženje donetih odluka i analiza prezentirane produkcije. Zatim, na ~Prix Italia” organizuje se niz propratnih manifestacija kao što su simpozijumi na određene teme, izložbe, postoji i informativna sekcija u okviru koje se prikazuju određeni programi, često eksperimentalnog karaktera i sl. Na „Premios ondas” programe u konkurenciji sluša i gleda samo žiri, a neposredan kontakt između stvaralaca ostvaruje se samo prilikom kratkotrajnog boravka nagrađenih i tokom uručenja nagrada - kontakt ipak ništa manje dragocen i zanimljiv. Najzad, na ~Prix Itaiia” takmičenje se odvija u tri kategorije - muzička, dramska i dokumentarna dela. Na „Premios ondas” takvih kategorija nema. S /e prispele emisije bilo kom žantru pripadale, u jednoj su kategoriji i međusobno se takmiče. Iz ceiokupne prezentirane produkcije nagrađuje se ono što se najviše istakne originainošču, kvalitetom, inovacijama, bilo kom žanru pripadalo. Ovaj sistem omogučuje međusobnu utakmicu žanrova, što takođe nije neinteresantno jer, vrlo je moguće da određene godine jedan žanr stagnira, dok drugi čini nove prodore i prilika je da se to uoči i saglasno tome i podele nagrade. Na „Premios ondas”, znači, ističu se najzapaženiji rezultati u radiofoniji, uzetoj u celini i na televiziji, uzetoj u celini, a ne rezultati u svakom pojedinom žanru. Ovakav sistem takmičenja na „Premios ondas" izazivao je i izaziva polemike u smislu da se ocenjuju „kruške i jabuke”. Međutim, kad se pogleda bliže i pažljivije, sasvim je mogučno i korisno sagledavanje produkcije i iz ovakvog jednog aspekta. Ova karakteristika konkursa „Premios ondas” čini svakako največu i najznačajniju njegovu posebnost i zanimljivost Može se čak reči - i razlog više za njegovo postojanje. Jugoslavija na „Premios ondas” učeshmje od 1966. godine. Za 13 godina učestvovanja osvojila je devetputa „Premios ondas” - 1979. godine deveti put - i jugoslovenska zastava ponovo se zavijorila na stegu među retkim zemljama čije je predstavnike nagradio „strogi i probirljivi” žiri, kako je javio izveštač iz Barselone Pero Zlatar. „1979. godine žiri, u kome je bilo 12 članova iz 11 zemalja među kojima direktor BBC, Italijanskog radija, Francuskog radija, Bavarskog radija, Monte Karla, Španske televizije i Radio-Barselone - dodelio je največi broj glasova dramskoj emisiji Radio-Beograda Generacija bez milosti (Duž duge, duge ulice), rađenoj prema knjizi nemačkog pisca Volfganga Borherta. Autori te drame su Arsa Jovanovič - reditelj i autor muzike i zvuka, Neda Depolo' , koja je napravila radiofonsku

56