RTV Teorija i praksa

dnevnu informaciju. hoće danas da gleda kako su danas Zvezda i Bajer igrali, a ne za godinu dana. Shvatate? Osnovna stvar je što televizija više nije ono što bi morala da bude. Videćete, televizija če se vratiti sebi. Ona ne može dugo da izdrži ovako. Ne samo kod nas, već i u svetu. Televizija postaje sama sebi konkurencija. U Americi sada poručuju film koji žele da im se vrati kod kuće. Onda mogu da kupim kino-projektor, pa da gledam film na velikom platnu. Tehnika je pojela program. Vi govorite o cenzuri. Sada Ijudi žele da budu sigurni da ono što snimaju nikoga ne vređa, da je politički ispravno. Zato se sve dvadeset puta pregleda, izmontira i posle godinu dana pusti pa to onda više nikoga ne interesuje. Do Sezdeset prve nismo imali magnetoskop, a i kada smo ga dobili bilo je mnogo komplikovanije snimati nego iči direktno. Tehnika je izmišljena da pomogne Ijudima, a sada je postala sama sebi svrha, pojela je programske Ijude. Opčinjeni tehnikom i mogučnošću da sve snime, da budu sigurni, sve snimaju. Stvaraju se fondovi. Nema rizika ni profesionalnog ni političkog... A.Š.: U vreme kada ste vi radili bilo je veoma naporno? L.Đ.: Strašno. Ali bilo je entuzijazma. Napravio sam oko dvesta emisija u serijama, ali osamdeset nikada nisam video. Beleške sam pravio u ponedeljak, zapravo prikupljao sam materijal po novinama. U utorak i sredu sam pisao. Cetvrtkom se tekst prekucavao i delio glumcima. U petak smo nameštali dekor i probali, a subotom je emisija išla „uživo”. Emisiju nisam mogao da vidim, jer sam režirao. Nisam mogao da sagledam od užasa. kamera T, pa kamera 2. Miksuj! Radio sam po dvadeset sat dnevno. Noći smo provodili u studiju na Sajmištu. Istina, bio sam mlad, imao sam trideset četiri. trideset pet godina. Voleh smoda radimo osećali smo da nešto stvaramo. da stvaramo nesto novo. Naravno, bilo nam je prijatno što nas prepoznaju, sto smo popularni čak i kad su nas po običaju kntike grdi i tvrdeči da to nije Šekspir. Naše emisije pisale su se za i an Pogiedajte ove fascikle na polici. To su moji rukopisi. Ima ukupno otprilike 30.000 strana. Uvek se pisalo na prvu ruku nikada se nije prepravljalo. To je bilo pravo. televrzpsko. Kada bih sada pisao za televiziju morao bih da pišem kao da je pozorfšte'da doterujem. Onda bi to. možda, bila stvar ko,a b vredela za neko duže vreme, neke generacije. Kada me nita- - ima li nečeg još od tih tvojih senja?” -]a kazem. ne daj’bože!” To je bilo dobro u tom trenutku Nedavno sam i’h prelistavao, vidim grdne rukopise pa da pogledam sta sam

280