RTV Teorija i praksa

A.Š.: Da li ste čitali nedavno u štampi o koncertu zabavne muzike u dvorani Lisinski u Zagrebu? Pevači su samo prividno pevali, muzika je išla sa plej-beka. Sala je bila puna , a pevači su samo otvarali usta. L.Đ.: I u San Remu se to isto događa. To je strašno. Kao da nekog interesuje laž na televiziji. Ja hoču da vidim kako on tog trenutka peva, momenat nečijeg stvaranja, a ne genijalno fiksiranu stvar na ploči. Međutim, pevač samo otvara usta, laže me. A.Š.: Čini mi se da je televizija strašno prozirna, kao rendgen. L.Đ.: Da, laž odmah osetite i imate odbojnost prema njoj. Kažu da u dvorani nema dovoljno uslova da se postigne pravi tonski efekat. To uopšte nije bitno, neka mi škripi, ali ja njega hoču da čujem kako peva sada. A.Š.; Na početku razgovora pomenuli ste dve stvari - da televizije nije bilo trebalo je da se izmisli vas radi, a zatim ste govoriLi o scenarijima zabeleženim na oko 30.000 strana. Upravo posmatram fascikle na vašoj polici. L.Đ.: Da, tu se između ostalog nalaze Crni sneg, Servisna stanica, Građanin Pokorni. Sa traka je gotovo sve izbrisano. Rekli ste da neki Ijudi još uvek pamte moje serije, ali oni če nestati i sa njima če sve biti zaboravljeno. A.Š.; Bavili ste se slikarstvom, literaturom, filmom, a na televiziji ste provodili i dvadeset časova dnevno radeći. Sada, kada je to sve nestalo, ne čini li vam se da je pomalo besmisleno, trud koji ste uložili? L.Đ.: Takva je televizija. Radio sam ono što je efemerno. Ja se na to uopšte ne žalim. Napisao sam nekoliko komedija. Neke se još uvek izvode, a neke ne, jer sam i tada pokušavao da budem aktuelan. Ja sam čovek kofi živi za trenutak istorije koja je u toku. I kao humorista i kao reditelj i kao pisac, uvek sam za trenutak u kojem živim, a ne za budučnost. Verovatno da nemam.ni sposobnosti ni snage za neku daleku budučnost. Srećan sam ukoliko sam u ovom, današnjem trenutku nekoga zasmejao i oraspoložio. A šta će biti kroz sto, dvesta godina, šta ja, uostalom, imam od toga? Da pišem nešto zbog čega ču, možda, jednog dana biti cenjen? To je veliko pitanje, Mislim da ni Šekspir koji je pisao divne kriminalističke drame nije mogao da pretpostavi da če ga smatrati tako velikim piscem, jer je pisao ono što je u tom trenutku bilo sasvim nešto drugo nego što se danas smatra...

285