RTV Teorija i praksa

178

pobožne pesme. ~Za put, za dolazak Hrista, da Ijudi budu liudi” - odzvanja unutrašnjošču dupke pune crkve. Pnma se pričest Bolesni, stari i mladi, paralitičari i tek rođena deca Tedna epileptičarka se smiruje stiskom krsta na grudima. Nad njom najbliži mole. Čuje se prozivka verujučeg - Verujete h. masa u horu odgovara potvrdno talasajući se ka portalu. Debilni, mongoloidni, - gluvonemi, slepi i om bez ociju, oduzet i histerični zazivaju boga među rascvetamm krosnjama u crkvenom dvorištu. Vrhunac drame, i molepstvija, je poklonjenje kipu sv. Ivana Krstitelja. Ljudi celivaju kip, dodiruju ga, maramicama prelaze figuru da bi potom udisali sveti prah sveca. Deca se uznose visoko do svečeve glave, invalidi dodiruju nosilima tron sveca. Deca dovode svoje bolesne majke, majke dovode svoju bolesnu decu. I dok se u horu zahvaljuju bogu i sv. Ivanu na pomoći za ozdravljenje, nama koji smo bili potresem poslednjim kadrovima Nade pre deset godina, ne ostaje msta drugo do da za sadašnje osečanje ravnodušja okrivimo promenu okvira sfike. No, dok traje odjavna špica - u kojoj vidimo jos jednom masu pred crkvom kako sluša propovedmka - postaje ]asno da su osim formativnih promena u novoj komumkaciji s Nadom učestvovali neki čisto televizijski čimoci. Tu ogromnu masu vernika - snimljenu iz gornjeg rakursa - cesto viđamo na televiziji od dolaska novog katoličkog pogiavara, pape Jovana Pavla 11. Putešestvija sadašnjeg pape imaju vehkog odjeJm u svetu i, prirodno, naša televizija donosi redovno reportaze o tome u dnevno-informativnim emisijama. lako su te reportaze kratke (traju minut, dva) ono što ostaje u sečanju ]e upravo narečena slika; ogromna masa vernika koja prekriva Pr° stor celog kadra i koju ispunjava isto iščekivanje vermka gledajucih gore, u pravcu verujućeg. Ali, umesto verujuceg, propovedmka, običnog sveštenika Mutapčićeve Nade, ovde stoji mko drugi d izabrani od boga i u ime njega, sam poglavar katohcke crkve . To što smo već naučili da gledamo papu kao svakodnevnu pojavu u vestima, uticalo je na osećanje detromzacije moci sv. Ivana Krstitelja u Nadi, i stvaranju novog osecanja za njego molitelje-vernike: nesaosečanja za veru u njihovu nadu. Mi smo sada otrežnjeni, svesni da je papa kao „božji predstavmk na zemlji” dostupan svemu - i različitoj geografskoj smni, i vernicima ostalih hriščanskih struja (protestanhma u SH Nemačkoj, na primer), Sa „otelevizovanim” papom i tap sv. Ivana Krstitelja negde u bosanskohercegovacko, zupr m,e ono što je bio - u kulturi filmske slike. Sada, sa svim pndodahm, novim značenjima oko katolicizma kao „zemaljske vere i njenog večno osmehnutog predstavnika na zeml]i, nms og