RTV Teorija i praksa

180

tren, potom se „ispremeštao” dva-tri puta s desna na levo i s leva na desno (u kadru) da bi spustio pribor za čaj. Pri tom, ko svaki pravi predstavnik naroda - više je zaklonio sopstvenog političara no gosta koji je iz daleka došao da mu intervjuiše premijera zemje. Svojta, izgleda, i u Kini znači mnogo, Malo posle, kad su Duško i Deng ostali nasamo - bez predstavnika Sirih narodnih masa, neposredno - u rukama Denga se našao neM salvetić, tako reči pravi pravcati peš Mr. E, to je već bilo isuviše uzbuđenja oko čaja ko narodnog piča (za nas, ovde i danas). Prvo, i kao prvo, Deng Sjaoping nas je osvojio od prvog časa (i naš Duško je sjao od zadovoljstva). Skoro nismo videli na našim malim ekranima simpatičnije i razboritije lice političara. Drug Deng verovatno ne bi našao odviše valjanog razloga za isticanje simpatičnosti političara na televiziji, niti bi razumeo sasvim ovu egzaltaciju ~oko muvanja naroda ispred persone političara pred TV kamerama, neposredno”. Ali, u ovim krajevima Evrope televizijska pravila (nepisana), lepog ponašanja čine mnogo zla simpatičnosti (kao takvoj), i narodu. Ko bi, na primer, mogao zamisliti našeg političara u tako prirodno-neposrednoj situaciji (brisanje lica pešMričem) - dok traje intervju jednoj svetskoj televiziji? Ko je ikad ranije video kelnera da zakloni političara tj. pclitičara da ga „prebriše” jedan kelner? Naš Duško s televizije je sve to lepo video, i izgleda da mu se dopalo. Sve je bilo na nivou! Ovaj intervju će ostati u pamčenju svakom od nas i po načinu postavljanja pitanja, i po načinu odgovaranja na ta pitanja, i po tome šta se i koliko reklo o novoj Kini. I po tome kako je jedan političar pio čaj a oni su se tj. narodne mase, po običaju nesmetano muvale ispred njega izvršavajuči svoje radne obaveze. Na sreču i zadovoljstim svih prisutnih, i televizijskog novinara ispred teievizijsMh kamera u salonu Palate Kongresa. Posle čaja, i završenog razgovora, simpatični i razboriti Deng rukovao se sa našim Duškom, prisutnim Nikolom Vitorovićem i - jednim predstavnikom širih narodnih masa televizije, toncem TV Beograd. Tako je, eto, pokazano u jednoj ozbiljnoj emisiji kako su premijeri, televizijsM novinari i kelneri svi na istom ispred TV kamera. I stoga, nema razloga iznenađenju ako se potrošnja Mneskog čaja uveča. Glavno je da Ijudi koji rade u našim televizijsMm kučama ne krenu u potragu „preko sedam mora” za kelnerom koji sme da se „muva” i tamo gde mu nije dato” mesto. Kelnera ima i tu, kraj nas.