RTV Teorija i praksa

opšteg interesa itd. U tome nekada učestvuju pojedinci, ali ne samo oni, već i svi koji izražavaju svoje interese: radne jedinice, organizacije udruženog rada, radne organizacije u okviru jedne grane, lokalne zajednice, pa i republike i pokrajine. Postoji u našoj zajednici ogroman broj zajednica interesa, sva kajzražava svoj interes i teži njegovom obezbeđivanju, najčešče u dogovoru sa drugim zajednicama, a nekada i protiv njihovog interesa. To, međutim, nije razlog ni za rezerve, ni za odstupanja od takve samoupravne prakse. Očigledno smo u porođajnim mukama nove, samoupravne socijalističke demokratije koju stvaramo u složenim okolnostima, na relativno slaboj materijalnoj osnovi, opterečeni prošlošču, kako u realnim odnosima tako i u svesti Ijudi. Kako afirmisati tu novu samoupravnu demokratiju i njene tokove, kako kritikovati njene nedoslednosti i zastoje kojih če još dugo biti? To je krupno pitanje našeg javnog informisanja. Naročito je to važno danas, kada je porasla kritika te demokratije sa tehnokratskih, dogmatskih i anarholiberalističkih pozicija. Mi ne gradimo „beskonfliktno društvo” ispod čije površine tinja političko nezadovoljstvo. Beskonfliktne zajednice ima samou glavama birokrata - u stvarnosti nikada. Ali, nismo m za društvo u kome autentični interes čoveka biva gušen i potiskivan političkom igrom posrednika. grupica i partija. To u našim uslovima znači povratak na staro. U našoj zajednici prihvatljivo je da u Socijalističkom savezu postoje izvesni oblici političkog pluralizma, ali ne i postojanje nepnjateljskih platformi. Zbog toga konstatujem da nismo dovoljno otvonli političke diskusije o pozicijama neprijateljskim prema socijahzmu i samoupravljanju, koje teže da se prikažu kao pnstalice socijalističkog samoupravljanja. Tu nam nedostaju smelost i organizovanost zbog čega trpimo i kritiku radnih Ijudi koji veruju da napadi na osnovne vrednosti našeg društva moraju dobiti pravi politički odgovor. Ustezanja ima šire - ima ga ' rneđu n °vinanma - zbog straha od prenaglašavanja značaja nepnjateljskih nastupa. Ustezanja bi bilo manje kada bi Socijalistički savez blagovremeno i sa pravom merom razmatrao ove pohtičke konflikte i razračunavao se sa neprijateljskim nastojanjima. iako se u Socijahstičkom savezu izražavaju objektivno postojeći oblici pohtičkog pluralizma, neprihvatljiv bi bio politički pluralizam koji traži opredeljivanje za političke grupe u Socijahshčkom savezu ili šire, jer bi to značilo uskračivanje mogučnosti čoveku da svoje interese izrazi neposredno.

7