RTV Teorija i praksa

hoće, da eksperimentise. To govorim, misleći da televizija nije uvek dobra. A.Š. Da, kao medij, izvor saznanja i informacija, ali da li je televizija sposobna za umetnički izraz, ne u transpoziciji, već za sopstveni umetnički izraz? M.K. Рге pet-šest godina bio sam gradski odbornik i tada sam se zalagao, ali nisam mogao da prođem - da se oktobarske nagrade dodeljuju i za televiziju. Übeđivali su me da to nije potrebno. Imamo nagradu za film, za pozorište... Sečam se da sam govorio da to nije isto. Izneo sam primer Zđravka Šotre, emisije Obraz uz obraz izvrsnog šou programa, što nije ni film ni drama, već televizijski izraz. Isto tako, bez uobraženosti, ono što ja radim - putopis, nije ni film, niti bio šta. Verovatno čemo u dogledno vreme, ne mi, svet če televiziju tretirati kao posebno izražajno sredstvo, kao što se film dugo borio za svoj samostalni izraz. Televizija se može smatrati i kao predstava, šou, a može biti putopis i ostali žanrovi... A.Š. Prvo smo imali televiziju kao atrakciju - nešto se vidi, neko nešto kaže, onda vest brzo stiže sa slikom - vizuelni radio. Pojavila se TV drama, pa sportski prenosi; šou programi, pa kontaktni programi. Po poslednjem Portorožu i po onome što se prikazuje na TV festivalima u svetu, stiče se utisak ... M.K. Izvesne stagnacije? Ne znam. Могао bih da imam više uvida u svetsku televiziju, ali verujem da će se razvijati kao i pozorište. Film se, takođe, razvija a pogotovo televizija koja je šira, sveobuhvatnija, ide u više pravaca razvoja. A.Š. Misliš li da je treba i raditi i doživljavati spontano? M.K. Da, neko će raditi konzervativno, kao ja, bez revolucionarnih zahvata, mislim da će to ići u više pravaca... A.Š. Šta misliš o TV kritici? M.K. Zanimljiva je, kao književna kritika, Književnici se toliko puta Ijute, isto je i sa TV kritikom. Ponekad je u pravu. A.Š. Da li kritičari dovoljno poznaju sve ono što se na televiziji prikazuje da bi o svemu mogli da pišu i da li je važno da sve poznaju? M.K. Zavisi od ličnosti. Ima ih koji pogađaju i do 80%, a ima ko ne uspeva ni 10%. Pratim je fu interesovanjem i to dvostruko, kao gledalac proveravam svoj utisak i drago mi je ako sam istomišljenik sa kritičarem koga cenim. Čitam kritiku i

205