RTV Teorija i praksa

M.Hajdeger, Uvod u metafiziku, Beograd, „Vuk Karadžić”, 1976, str. 151. Prev. V. Đaković.

mi na ovom mestu shvatamo. Suština radio-dramskog mišljenja jeste iskustvo o sopstvenom biću i biti, „originarno dajući zor” koji u trenutku konkretizacije sakuplja „duhovno gledanje bića i biti” Drugog. Iz toga proizilazi da samo s£mo radio-dramsko mišljenje „može proizvesti ono što sme važiti kao njegova suština.” Ovo, međutim, ne znači ništa drugo do da je radio-dramsko mišljenje u svojoj osnovi ekvivalencija ontofenomenološke shrukture radio-dramskog umetničkog dela RADIO-DRAMSKO MIŠLJENJE KAO E KVTVALE NCIJA ONTOFENOMENOLOŠKE STRUKTURE RADIO-DRAMSKOG UMETNIČKOG DELA Iz uobičajenih shvatanja pojma „mišljenja” izdvojićemo Hajdegerovo razabiranje toga pojma koje je trostepeno: 1) ~to nas’ pred-stavljanje kao neko svojstveno slobodno odnošenje; 2) to predstavljanje kao povezivanje raščlanjavanja; i 3) shvatanje predstavljanja onoga što je opšte.” 4 U tom smislu, razumevajuči radio-dramsko mišljenje kao ekvivalenciju ontofenomenološke stmkture, mi nastojimo da dođemo upravo do onog momenta odakle se raskriva ontofenomenološka struktura radio-dramskog umetničkog dela, do onoga, dakle, što smo najpre označili kategorijalnim momentima njegove ontofenomenološke strukture a to su, kao što se sećamo: radio-dramski Cogito, fenomen Drugog (odnosno slušaoca), Jezik,

14