RTV Teorija i praksa

međudržavni ugovori o kulturnoj saradnji i razmeni. Za sada, reč je o organizovanoj ponudi iz svega desetak država, u kojoj bi i Jugoslavija mogla da bude mnogo više prisutna. Konačno, publika indijske televizije jesu samo elitni, urbani slojevi. Za stvaraoce programa i reklamere putem televizije gradski stanovnik, i gradsM potrošač roba i usluga su unapred poznata publika. Mada je SITE eksperiment bio vredan pažnje i hvale u svetsMm razmerama, domašio je tek 2 400 sela. Kažemo ~tek”, jer ono što je Indija, to je jezikom statistike ne šačica gradova, već preko 57 6 hiljada seosMh naseobina! U njima žive Ijudi koji če tek upoznati televizijsM medij. Uspešnim lansiranjem telekomunikacionog satelita APPLE, u leto 1981. godine, nazire se ispitivanje mogučnosti da se izgradi celovit satelitsM distribudoni sistem televizije za čitavu zemlju. Mora se primetiti da je satelit kompletno izgrađen u Indiji, i da če poslužiti u eksperimentalne svrhe dok je buduči INSAT I za redovnu eksploataciju naručen u SAD. Moglo bi se iz toga zaključiti da neče biti teškoća da se vrlo brzo u čitavoj zemlji obezbedi prijem TV signala i televiziji da najsnažnija injekcija razvoja. Ali, već sada se vide ograničenja i u slučaju primene satelitskog difuzionog televizijskog sistema. Satelit če imati svega dva kanala za sliku i dva za ton. A to je nedovoljno za indijske nacije, nacionalne manjine, plemena i druge velike grupe stanovnika koji komuniciraju uz pomoć daleko večeg broja jezika. Stoga se javljaju i mišljenja da Indiji više odgovara klasični model razvoja televizije, sa mnoštvom odvojenih emisionih centara u lokalitetima gde žive različiti delovi njene popuiacije! „Problemi jezika pojaviče se čak i u slučaju marginalne upotrebe INSAT I satelita koju predlažemo, kao što će biti i u upotrebi bilo kojeg drugog za komuniciranje u zemljama u kojima se govori mnogo jezika... Najbolje rešenje bi bilo otvoriti tuce ili više klasičnih TV stanica sa potrebnim brojem primopredajnika da bi se proizvodili i obezbedili programi u svakoj važnijoj jezičko-kulturnoj oblasti Indije.” 7 piše jedan indijsM istraživač. Ne može se, poneti prednostima najmodernije komunikacione tehnologije, oglušiti o ovo njegovo upozorenje. Štaviše, tako je izneto jedno interesantno iskustvo koje ima univerzalniji značaj. Jer, ne treba dalje razmišljati o problemima razvoja elektronsMh komunikacionih kanala samo u Indiji. Reč je o diiemi razvojnih modela televizije u ogromnoj večini ostalih zemalja u razvoju!

7 G.N.S. Raghavan, op. ciL, str. 24.

164