RTV Teorija i praksa

Transcendentalni postav Drugog nikada se ne stavlja u pitanje, s obzirom na važenje primcH’dijalnog cogita radio-dramskog umetničkog dela. Oba su, međutim, razumevajuči tek na temelju „predmeta danog u kontinuiranoj zornoj sintezi identifikacije u identičnosti sa samim sobom”, što če reči da su nedeljivi od zornosti svojeg konkretnog bitka. Drugi, dakle, pripada „konkretnoj biH konstituirajučeg cogita kao (njegovo) nedeljivo unutrašnje određenje” (E. Huserl). On se (Drugi) konstituira izvorno. Unutar skupnog sveta radio-drame Drugi nikada nije izvan, sa njime se uvek računa, kao s onim što je ontološki vlastito biču radio-drame. Tako izgleda fencanen Drugog iz primordijalnog sveta radio-drame. S obzirom, pak, na unutrašnju određenost Drugog ovaj se, kao što smo napred rekM ukazuje „lao onaj što je transcendentalno postavljen.” U tom slučaju Drugi biva „pojavom određenog objektivnog sveta”, „danost tekučeg objektivnog iskustva.” Kao realna (konkretna) danost on pripada intencionalnosti sveta. U tom svetu, sa smislom čovek, Drugj je sebi vlastito biće, on ima svoju volju, svoj ukus. On može u sferi svoje privatnosti onemogučiti emitovanje, isključiti radio-prijemnik. On moie radio-dramu svesti na nulti stepen radiofonskog pisma gde se i voljni čin isključenja iz programa radio-stanice koja upravo emituje radio-dramu ima shvatiti kao privremeno negiranje postojanja radio-drame. Kažemo: za konkretnog čoveka u datora slučaju radio-drama ne postoji. AK zato u istom trenutku ona postoji za druge (ifi za drugog) koji je upravo u tome momentu slušaju. Drugi se tako pojavljuje kao volja koja potvrđuje ili negira postojanje radio-dramskog umetničkog dela. Objektivno, međutim, van konkretne

21