RTV Teorija i praksa

vlastitosti pojedinačnog slušaoca, radio-dramsko umetničko delo uvek postoji, budući da postoji s&m pojam radio-drame i, isto tako, njena izvedba. Ono postoji, dakle, uvek kao ono što se ~s merom pali i merom gasi.” Da zaključimo: u konkretnoj izvedbi (eksplicitnoj reprodukciji) btt Drugog valja shvatiti uvek u „izvornom sjedinjenju” s radio-dramsMm delom. On (Drugi) intencionalno upučuje na pratemelj radio-dramskog umetničkog dela, odncßno na njegovu geneza On svoje prebivalište nalazi u razgovoru s primordijalnim cogitom radio-drame. Tako on odgovara unutar sebe svom pozivu - pozivu budnosti. U „svojoj pozajedničeno-konstituirajučoj intencionalnosti” Drugi, u trenutku izvedbe radio-dramskog umetničkog dela, konstituiše, kao jedna zajednica monada, „jedan te isti svet”: svet radio-dramskog umetničkog dela. Rečeno, pak, nije mišljeno kao metafizička hipoteza, več kao razumevanje lišeno distance spram jezika koji je, uvek kada je reč o radio-dramskom umetničkom delu (buduči da je ono u svojoj biti jezičko umetnlčko delo) njegova imanentna suprisutnost c) Radio-dramsko mišljenje / ]ezik Radio-dramsko mišljenje je govor logike bitka radio-dramskog umetničkog deia. Taj govor posredovan je jezikom koji je radio-dramskom umetničkom delu sapripadan. S&n jezik, pak, ontološki je temelj radio-dramskog umetničkog dela Tmnačeči i razumevajuči temelj mi se, s druge slrane, uvek nalazimo u mišljenju. Pitanje o radio-dramskom mišljenju uvek je suštinski vezano za jezik, a to istovremeno znači i za pitanje o biču radio-dramskog umetničkog

22