RTV Teorija i praksa

pažnju) više od 3 časa radio prati jedna petina ispitanika, a televiziju više od dve petine. lo Ako uporedimo raspored podataka kod pitanja o prosečnom vremenu posvećenom praćenju pojedinih medija, sa ocenom o informacionom značaju medija (Tabela I), nalazimo određenu vezu: ® televizija prednjači u obimu vremena koje joj se posvečuje (mada ona u poređenju s radom zahteva znatno veću pažnju), ah ona prednjači u obimu vremena koje joj se posvećuje znatno manje nego u oceni njenog informacionog značaja (u poređenju sa radiom i štampom), što je svakako u vezi s tim da praćenje televizije pleni punu pažnju, dok kod radija to ne mora i često danas i nije slučaj. Možemo smatrati da u grupi ispitanika koji televiziju prate do 3 časa - takvih ima skoro jedna polovina - ima znatan broj onih koji su selektivni u praćenju TV programa, koji TV ne uključuju kad god imaju siobodnog vremena. No, s obzirom na kohčinu slobodnog vremena koje imaju naši radni Ijudi, ne treba smatrati ni za tu grupu da je u celosti selektivna i kritična u odbiru programa. Nešto više od dve petine ispitanika koji gledaju televiziju u proseku duže od 3 časa dnevno ne možemo, u najvećem broju, smatrati kritičnima, već onima koji su vezani uz televizor. Ako pretpostavimo da su ispitanici hteli da se prikažu više izloženim televiziji nego što stvarno jesu, još uvek beležimo velik broj ispitanika za koje televizija ima magičnu moć i za koju su vezani, od koje su zavisni. ® novinama se u proseku posvećuje manje vremena dnevno (s tim što je pribhžno isti broj onih koji ih uopšte ne prate) nego radiju, ali se novine relativno češće pojavljuju kao osnovni informacioni medij, što odražava iste razlike u imanentnim svojstvima medija. Pol sasvim neznatno utiče na praćenje radija i televizije. Žene, nešto više, u proseku, prate oba medija. Nasuprot tome, primetna je razlika u pračenju štampe. Muškarci u proseku posvečuju znatno više pažnje novinama: odsustvo praćenja štampe se beleži kod 13% muškaraca i 25% žena, a 1 do 3 časa novinama posvećuje 34% muškaraca i 21% žena. Takav nalaz je trebalo očekivati, s obzirom na veću vezanost žene za kuću i njen društveni položaj u celini, a on je u skJadu i s rasporedom odgovora u vezi ocene informacionog značaja pojedinih Tnedlja, o čemu je napred bilo reči.

10 Istraživanje Đ. Popoviča (1981) je pokazalo na uzorku svih pretplatnika sličnu strukturu praćenja, s tim što se televizija, prema našem nalazu, prati prosečno neznatno duže.

182