RTV Teorija i praksa

J ]an Tinbergen i drugi, Reshaping the International Order, New York, 197 6.

3 „Nesvrstanost u suvremenom svijetu”, Vjesnikova press agencija, Zagreb, 1979,

informaciono-komunikacijski imperijalizam. Uostalom, evo samo dve izjave koje upozoravaju na tu pojavu; u izveštaju RIO kaže se: „proširenje mogučnosti informisanja mora se posmatrati kao osnovni element pokušaja da se stvori novi međunarodni poredak i da se stoga monopolistička i diskriminatorska praksa sadašnjeg međunarodnog sistema širenja informacija mora posmatrati kao jedna od najgorih, najpodmuklijih karakteristika sadašnjeg sistema” 2 , ana Petoj konferenciji šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja u Kolombu 1976. godine rečeno je: „novi međunarodni poredak na području informisanja i masovnih komunikacija isto je toliko značajan kao i novi međunarodni privredni poredak. (...) Oslanjanje na vlastite snage u izvorima informisanja isto je toliko značajno koliko i oslanjanje na vlastite snage u tehnologiji, jer zavisnost na području informisanja, sa svoje strane, koči postizanje političkog i privrednog rasta”. 3 Kako se televizijski program ne sastoji samo od informativnih emisija več i od zabavnih, umetničkih, muzičkih i drugih programa, domačih i inostranih, uputno je podsetiti se upozorenja koja je Alan Ešbolt (Allan Ashbolt) u analizi zabavnih programa za koje neki teoretičari tvrde da su najvećim delom vrednosno neutralni, definisac na sledeći način: „Ova tvrdnja mi izgleda potpuno pogrešna”. Analizirajuči neke igrane serije od kojih je jednu i naše gledalište moglo da vidi, on dalje kaže: „Čak i pasivno gledanje takrvih televizijskih serija kao što su Moja tri sina i Bonanza (SAD) ili Übistvo i Izvesne žene (Australija) znači ustupak moralnim porukama koje one sadrže. Bez obzira koliko im je pohaban stil, providan zaplet, koliko su prolazni i

46