RTV Teorija i praksa

s.'anice osim skopske televizije, a gledanost jedne epizode obuhvatilo je i jugoslovensko istraživanje JUBAR. Da li je prostor koji se dobija međusobnom razmenom dovoljan za nesmetan protok informacija između republika i pokrajina? Ako se sa sigurnošću ne može odgovoriti ni pozitivno ni negativno, bez opasnosti da se pogreši, može se reći da je taj prostor znatan i da pruža velike mogućnosti u tom pravcu. Primera radi, u vreme kada se odlučivalo o zajedničkom istraživanju, u Televiziji Beograd je odnos između sopstvenog redakcijskog programa i preuzetog iz ostalih jugoslovenskih TV studija bio 130 368 minuta prema 121 021 minut, dakle skoro pola-pola (podaci se odnose na 9 meseci 1980. godine). Ovoj minutaži treba dodati još 17 017 minuta redakcijskog programa stranih TV • centara. To znači da je u pomenutom periodu Televizija Beograd preko prve mreže emitovala prosečno dnevno 10 časova i 23 minuta, a preko druge p časova i 22 minuta programa. Formalno uzev, svakodnevno je gledaocima bilo prepušteno da između 16 časova i 45 minuta programa biraju ono što ih najviše interesuje. S te strane ne bi se moglo ništa ozbiljnije zameriti televizijskom programu, a radijskom još manje. Ne mali broj sati radio ili televizijskog programa otpada na inostrani program biio da se radi o muzičkom, igranom, dokumentarnom ili nekom drugom. Još pre desetak godina pojavila su se u svetu brojna upozorenja marksistički orijentisanih sociologa i drugih naprednih snaga na kompleks problema koji se u književnosti različito naziva: međunarodna informaciono-komunikacijska delatnost, međunarodni protok informacija ili čak i

45