RTV Teorija i praksa

D.K.- Ima istine u tome. Čovek se opušta, nedovoljno mu se razvija mašta. Vi znate stav psihologa da je dete koje odrasta bez igračaka maštovitije, jer je primorano da ih samo pravi. A.Š.: Kako objašnjavate to da ste vi jedna od retkih osoba koja je uspela tako dugo da opstane na teLeviziji? Da Li je reč o ozbiljnom shvatanju poziva, iLi su neke druge okoLnosti u pitanju. Mile Zdravković i Branko Ilić koji su istovremeno sa vama počeLi više se ne pojavljuju. Možda ih je televizija zamorila? D.K.: Mislite da mene nije? zamara, a to što sam ostala... A.Š.: Nisam rekla ostala, već opstala. D.K.: Mnogi Ijudi su teško odustali od televizije, ali su bili primorani da se okrenu drugom pozivu jer jednostavno nisu uspeli. Možda sam imala sreče što sam veoma dobro biia primljena u gledalištu. Možda i zbog ozbiljnosti sa kojom sam prišla poslu od početka, a kasnije mi čak dugo nije bilo dozvoljeno da napustim poziv spikera i da pokušam nešto drugo. A.Š.: Da li ste pokušavali? D.K.: Da, bilo je pregovora, ali je sve bilo uvek osujećeno. Nije se moglo desiti da ja odem iz dnevnika, jer je postojalo neko poistovečivanje mene i dnevnika. Bilo je ponuda da idem i van beogradskog XV studija. Nikada mi nisu dozvolili. Kasnije čovek, možda, izgubi snagu. Trebalo je da nešto sama pokušam. A.Š.: Da li bi bilo bolje da ste pokušali? Sa strane posmatrano, vi ste osoba koja je oduvek imala veoma mnogo uspeha na televiziji. D.K.: Možda ne van televizije, jer sam na kraju postala toliko TV lice. Možda sam mogla da radim u Obrazovnom progiamu, razmišljajuči baš o mom osnovnom pozivu. Ili u Kulturnoj rubrici. Raditi toliko godina isti posao postaje vcoma zamorno. A.Š.: Pamtim nedeLjno izdanje dnevnika Sedam dana koji je pre dvadesetak gcdina uređivao Svetolik Mitič. Vi ste biLi sjajan voditelj. Ponekad ste intervjuisali Ličnosti poput Vitorija De Sike, zatim Vreme, Ijudi i dogadaji, gde ste takoue biLi voditeLj, urednik je bio Ljubomir Zečević. Čudno je da niste

187