RTV Teorija i praksa

Kroz tu shemu pokušavamo sada da nađemo definiciju o tome šta je avangarda. Zaista mi se čini da sad, poslednje dve godine, kad počinje übrzana diferencijacija u društvu, ono počinje da tu akceleraciju društvenih tokova i interakcija doživljava na sasvim atomsko-brzinski način. Sada se pojavljuju Ijudi koji su u stanju da se u toj shemi orijentišu ili oni koji jednostavno nisu u stanju da se orijentišu. Pa u televiziji počinje da dolazi do diferencijacije između Ijudi koji zapravo phvaju u tom haosu bez orijentacije. Bez pravog odgovora su pitanja kakva je funkcija televizije društvena, tehnološka, umetnička i uopšte bilo kakva. Ljudi svojom generacijskom pripadnošću ili svojim übeđenjem znaju otprihke i übeđeni su kakve treba da budu funkcije televizije i kakva je zapravo najprimerenija funkcija televizije u društvu. Sad imamo sukobe između nekohko jasnih koncepata. S jedne strane su koncepti televizije u funkciji društvene avangarde, odnosno grupe koja predstavlja društvenu avangardu, a to je ona praktično klasična pohtičko-upravljačka grupa koja, zapravo, predstavlja jedno mnenje na način koji je artikuhsan kroz određene strukture pohtičke itd. Imamo i jedan talas Ijudi koji pokušavaju da artikulišu funkciju televizije društveno-umetnički itd. sa potpuno novog stanovišta, koje, kako kaže Mandič, deluje kao neka atomska bomba koja, u stvari, sad dovodi u pitanje sve do sada postavljene elemente i načela televizije. Televizija kao robno-proizvođačka organizacija, to u stvari ona jeste... P. ŽIVADINOVIĆ: Nije robna. S. CRNOBRNJA: Ona to u stvari, ipak jeste. P. ŽIVADINOVIĆ: Ne izlazi na tržište sa svojim prpizvodom ih izuzetno retko da joj neko otkupi seriju. Nije robna organizacija. Nikakvu robu ne proizvodi za tržište. S. CRNOBRNJA: Ona ne proizvodi cipele, ali upravo hoču da kažem da ona u svojoj suštini nije robno-proizvođačka, ah se postavila kao

20