RTV Teorija i praksa

M. JEVTOVIĆ: Dosta se govori o TV izrazu, likovnom jeziku i dr. Za mene je metod komuniciranja presudan problem uticaja televizije i uslov njenog boljeg razvoja. Bilo gde da se televizija nalazi, nastala je kao centralizovana, te je iz raznih razloga autoritarna televizija. Na Zapadu ona je na specifičan način autoritana jer joj je svrha da stvara profit, a na Istoku ima namenu da nateruje gledaoce da veruju u raj koji im se nudi. Međutim, postojeća televizija, i bez novije tehnike, o čemu je u našem časopisu često bilo reči - može da savlada tu autoritarnu jednosmernost, da se transformiše, ako shvatimo šta je u televiziji ta tzv, povratna sprega i šta je komunikacija, Ali ne samo ako se to shvati, nego i ako se ostvaruju uslovi da se to u praksi i ostvarujel Ja mislim da postoje velike zablude u shvatanju šta je povratna sprega u elektronskim glasilima. I pre kibernetike povratna ’sprega je, naravno, postojala u prirodi, ali se o njoj dugo nije govorilo kao u najnovije vreme. U televiziji se, na žalost, još govori o povratnoj sprezi na tehnicistički način (da se gledalac javi telefonom, da piše, odgovara na ankete itd.) što samo usporava preoviadavanje autoritarnosti (dakle, željenu transformaciju televizije;). Pa ako je svojevremeno tražena samoupravna transformacija još aktuelna (i ako se shvati da se to nije ostvarilo uvođenjem programsko-izdavačkih saveta), onda se u televiziji ne može više tako da tretira povratna sprega. Ona u televiziji nije spreg kakav je u mašinama ili i u biološkim organizmima. Pravo shvatanje sprege u televiziji jedino je psihološko-sociološko. Na taj način čovek pred TV kamerom (TV poslenik ili kakav spoljni učesnik - upućen u prirodu medija) je usmeren da (kroz kameru) gleda svog nevidljivog sabesednika (čoveka ispred televizora!) nastojeći da ga uključi u događaj, u TV spektakl. Tada može da se uspostavi prava komunikacija. Ako se ona ostvari, TV poslenik i TV gledalac se združuju, kadikad identifikuju. TV akter (ispred TV kamere) nastoji da čini sve neophodno za svog sadruga (TV gledaoca). Ako ovaj to baš tako i oseča, tada se emisija može dostvariti u glavi te ličnosti kraj televizora, Svakako da je za takav maksimalni doživljaj neophodna odgovarajuča TV kultura. Neko reče da televizija ne postoji kad je ugašen televizor. Ja mislim da ona, u pravom smisiu, ne postoji čak i kad je upaljen televizor, a gledalac zuri u ekran, gleda a ne vidi, prati protok slika a ne uviđa smisao, nema doživljaj, ne učestvuje u procesima traganja-zbivanja, uviđanja, niti šta saznaje, niti se emotivno angažuje za pravu stvar, da tako kažem. Video sam u pariskom metrou jednu parolu

39