RTV Teorija i praksa

jednostavnu predstavu”, i koje je, kako tvrdi Gerbner, radikalno promenilo način čovekovog uključivanja u društvo. 3 U stvarnosti je razvoj informacijske deiatnosti (komuniciranje uopšte, a time i masovno komuniciranje kao njen osobeni deo) naročito tokom poslednjeg stoleča napravio džinovski korak napred, koji prate očigledne, više iii manje značajne promene u svim sferama čovekovog životnog procesa, a s njima istovremeno rađaju i nove suprotnosti i protivrečnosti Još pred kraj prošlog stoleča i u najrazvijenijim zemljama najviše je radnika bilo zaposleno u poljoprivredi Industrijski proletarijat je počeo u njima kvantitativno da preovlađuje tek s prvim svetskim ratom, a šezdesetih godina, s nastankom takozvanog poznokapitalističkog društva - ponajviše radne snage zapošljavaju informativne delatnosti Intenzivno zapošljavanje radne snage u „kvartarnom sektoru” koji postaje nekakav meta-servis svih delatnosti, stvara iluziju, na kakvu, npr naseda Brepol (Brepohl), da je sve više Ijudi zaposleno ne više u proizvodnji robe, već u produkciji informacija, kao da bi specifična upotrebna vrednost „informacije” mogla da ukida njen robni smisao, ograničenje produkcije upotrebnih vrednosti sa prometnom vrednošću kao imanentnu granicu produkcije, koja se temelji na kapitalističkim odnosima (a što svakako nisu granice proizvodnje uopštei, te kao da informacijska „revolucija” jeste i socijalna revolucija, što pokušavaju da nam poture apologete tehnološkog univerzalizma 4 Za takvo shvatanje jedna od glavnih odlika „revolucionarnog” masovnog komuniciranja jeste samo (još) tehnološki ograničena mogučnost interaktivnog, simultanog i recipročnog komuniciranja, koja komunikatora stavlja u povlaščeni položaj,

3 Antonio Paskali (Antonio Pasnualii, „Razumevanje komuniciranja ili medija?” (Understanding Communication or the Media?), „Cultures”, Vol. 6, No 197 9

4 Klaus Brepol (Klaus Brepohlj, Masovni mediji (Die Massenmedien), Nvmphenburger Verlagshandlung, Miinchen, 1974.

7