RTV Teorija i praksa

pakim prenošenjem događaja, vesti, shvatanja i stavova. Oni su, pored ostalog, i javna tribina za iznošenje autentičnih zbivanja i različitih mišljenja Na izvestan način su i čuvari demokratije, a utiču i na njen razvoj. U nerazvijenim demokratskim odnosima direktni prenosi manifestacija društveno-političkih zbivanja sasvim su nerazvijeni. Političko -informativna funkcija medija ostvaruje se u rutinskim i standardnim okvirima najvećim delom zbog niskog stepena društvene odgovornosti. U direktnim prenosima „skrivene” poruke daju živost događaju a u isto vreme i veliku širinu osnovnoj, glavnoj informaciji. Pred auditorijem se trenutno otkriva sva složenost životnih pojava te, prema tome, iluzija stvarnosti ne znači ništa bez autentične stvarnosti kao konteksta samog događaja, a samim tim i direktnog prenosa Auditorij koji, posredstvom direktnog prenosa radija i televizije, učestvuje u nekom događaju koji se upravo u tom trenutku odvija, ima osećanje da mu je poklonjeno poverenje, da je uvažavan i poštovan, što kod njega izaziva osećanje odgovornosti u sopstvenom donošenju zaključaka o onome što je video i čuo, spremnost da i sam učestvuje. Ovakva reakcija je relevantna, pre svega, kada se radi o društveno-političkim događajima koji se prenose uživo. Direktni prenosi, kao otvorena dela, pred auditorij postavljaju zahtev autentičnog učestvovanja posredstvom radija i televizije. Odražavaju opšta kretanja u društvu i ustaljuju se kao široko polje mogućnosti koje podstiče različite i brojne interpretativne izbore. Auditorij od njih očekuje uvek nova rešenja, kršenje uobičajenih normi, improvizaciju, nepredviđen završetak. Na taj način, kada se na licu mesta stvara i kada je kompozicija događaja široka, auditorij deluje na osnovu iskustva, prepoznaje ono već poznato i prihvata ga.

191