RTV Teorija i praksa

Radio će sam uspostaviti samoću. Govor nije samo za njega, već za čitav svet; govor postaje svojina svih Ijudi. Bez pitoresknosti, bez namere da zabavlja, on polazi od zvuka, zvuka činjenica Čovek stalno govori. ~Mi govorimo budni i u snu", veli Hajdeger, ~mi govorimo i onda kada ne izustimo nijednu reč, već samo slušamo ili čitamo, čak onda kada sami ne slušamo i sami ne čitamo. Mi govorimo jer nam je govorenje prirodno”. 4 Govorenje je izražavanje; predstava o govoru kao o nekom ispoljavanju je najuobičajenija. Ona već pred-razmišlja predstavu nečeg unutrašnjeg koje se ispoljava. Ako se shvati kao ispoljavanje, govor je predočen spolja i to upravo onda kad se ispoljavanje razjašnjava pomoću upućivanja na neko unutrašnje. Mi verujemo u ono što čujemo a da pri tom ne moramo nešto i videti; isto tako verujemo što vidimo, iako pri tom ne moramo ništa da čujemo. Isto tako mi ne sumnjamo ni u ono što zamislimo, makar pri tom ne bilo ničega da se čuje ili vidi Za svaku percepciju, dakle, postoji specifičan kriterij.

TEORIJSKE OSNOVE RADIO-DRAME

Govoreći o prirodi metafizike Gaston Bašlar na prvom mestu ističe; metafizika treba da bude odlučno diskurzivna Ona se mora čuvati privilegija očiglednosti koje pripadaju geometrijskim intuicijama „Vid kazuje suviše stvari odjednom (podvukao T.G.). Biće ne vidi sebe. Možda čuje sebe Biće se ne ocrtava; ono nije omeđeno ništavilom” s Bašlarovo određenje metafizike kao eksplicite diskurzivnog domena pogoduje našem

4 Martin Haidcgcr. ..Govor". ..PiUnia’. br 18-19, Zagreb. 1970 4 Gaston Hašiar isto. sir 2hS

24