RTV Teorija i praksa

određenju radio-drame kao prevashodno diskurzivne umetnosti Analiza diskurzivne oblasti ima za cilj da iskaz uhvati u ograničencsti i pojedinačnosti događaja, pojave na koju se odnosi Otkriti prostor u kome se odvijaju diskurzivni razgovori ne znači težiti njegovom ponovnom uspostavljanju, u izolovanosti koja ne bi značila prevazilaženje: to ne znači zatvoriti ga ponovo u njemu samom, nego opisati sve odnose unut?r i van njega. Međutim, te relacije ni na koji način ne mogu dati neku vrstu tajnog razgovora tako što bi oživljavale manifestovane govore; to, dakle, nije interpretacija činjenice koja bi mogla da ih protumači, nego analiza njihove koegzistencije, njihove neprekidnosti, međusobnog delovanja, njihove recipročne određenosti, nezavisne ili zavisne transformacije. Suprotnost između konkretnog i prostornog nije jasno određena; pri najmanjem dodiru javlja se desimetrija. Ne mogu se na isti način doživljavati kvalifikativi vezani za unutra i za spolja. U svakom slučaju unutra i spolja kad su doživljeni putem imaginacije ne mogu više da budu shvaćeni u ovom prostom reciprocitetu: ,Дко više ne govorimo o geometrijskom da bismo iskazali prvobitne ekspresije bića, ako biramo konkretnije, fenomenološki egzaktnije početke, onda ćemo razumeti da se dijalektika unutrašnjeg i spoljašnjeg umnožava i diverzifikuje u bezbrojnim nijansama” 6 Ne postoji vrlina reči, nikakva moć skrivena u njoj. Onaj ko govori šifruje svoju misao. On je zamenjuje jednim zvučnim ili vizuelnim aranžmanom Misao sebe zna i scbi je dovoljna; ona se legitimiše prema spoljnom svetu porukom koja je samo nedvosmisleno označava prema jednoj drugoj misli sposobnoj da „čita” poruku, pošto ona

' Gaston BaSlar, isto, str 269

25