RTV Teorija i praksa

funkcionalnim smerom, već i geografskim, što se izražava u procesu decentralizacije, tj. u sve većoj ulozi lokalnih radio-stanica. Na skupu u Torontu upotrebljavan je izraz renesansa radija, ali je većina pod tim podrazumevala ne veći broj slušalaca, već modernizaciju i prilagođavanje programa zahtevima auditorija, kao i tehnički progres koji omogućava viši kvalitet programa. Razume se, ima i onih koji su protiv nekih vidova specijalizaci e radio-programa Tako, na primer, u vezi sa usmeravanjem posebnih programa za mlade, radio-kritičarka pariskog „Monda” Klod Sarot (Claude Sarraute) isti e da dva obožavaoca barokne muzike bilo koje siarosti imaju mnogo više zajedničkog nego dva mlada čoveka iz različitih društvenih slojeva, itd Diskriminaci a koja se krije iza takozvanih potreba mladih i „neobrazovanih”, je po njenom mišljenju velika opasnost za novi svet sutrašnjeg radija Glavna prednost radija nad ostalim medijima vezuje se i dalje za informativne programe, jer radio uvek može da emituje najnovije vesti brže i jevtinije i u bilo koje doba dana i noći, stvarajući utisak o prisustvu ili učešću u događaju. Mora se voditi borba protiv osećanja da je „najbolja vest da nema vesti”, odnosno, kako se to lepo rimuje u engleskom less talk, more rock - manje priče, više roka. O navodnoj nezainteresovanosti mladih za vesti i politiku možda je najrečitiji bio sledeći primer; kada je jedno istraživanje u Francuskoj utvrdilo nezainteresovanost mladih za politiku (većina ih nije znala ime predsednika vlade), tri meseca kasnije došli su studentski događaji iz maja 1968. Tačno je izgleda samo da mladi traže drukčije. U tom smislu indikativan je uspeh informativne emisije za mlade na 1. kanalu BBC koju vodi jedna

7