RTV Teorija i praksa

lica jeste „ođsustvo redakcijskih intervencija” koje su prisutne u novinskom komentaru. Štampa se optužuje za pristrasnost, za prilagođavanje činjenica sopstvenim potrebama, dok se televizija - sigurno i zbog njenih mimetičkih osobina, operisanja filmom, reportažom snimljenom „па vruče”, itd. - smatra slikom sveta onakvog kakav jeste, slikom „prirodnog sveta”. U informacijskom sistemu koji su stvorila savremena sredstva prenošenja s jedne strane se uviđa neverovatno übrzanje protoka informacija, i tako povečanje njihovog obima, a s druge strane, ipak, svođenje večine saopštenja na nivo konstatacije „prirodnih činjenica” koje ne zahtevaju nikakvu našu aktivnost, čak ni ocenu. Volter (VVolter) je na vest o zemljotresu u Lisabonu napisao protestno pismo zaključujuči da je taj događaj uvreda za zdrav razum i da je apsolutno neprihvatljiv, dok smo mi danas, prema pojavama koje su očito ishodi čovekove individualne ili grupne aktivnosti, uzdržljivi kao da je posredi zemljotres za koji niko nije kriv. Ta osobenost - ili ta mitologizovana pozicija informacijskog sistema - ima mnoge praktične posledice koje se tek tako rasvetljene mogu valjano oceniti. Levičarski kritičari buržoaskog informativnog sistema i njegove televizije - kritičari koji potiču, kako je već rečeno, uglavnom iz škole Altisera - tvrde da je prva i najosnovnija od tih praktičnih posledica mogučnost maskiranja činjenice da ova „sila prirode”, kakvom se televizija smatra u njenom mitologizovanom obliku, u stvarnosti nije ništa drugo doli sredstvo za delovanje dominirajuče klase, deo njenog ideological state apparatus. Drugim rečima, ako televizija u svojim mnogobrojnim programima - i to ne samo propagandnog karaktera, več u svima koje emituje - predstavlja izvestan poredak stvari kao „očigledan” ili „prirodan”, i ako taj poredak na taj način prihvataju i primaoci, onda je on zaista „očigledan” i „prirodan” ali samo u okvirima dominirajučeg sistema. Na tome se zasniva osnovna manipulacija čiji je objekt svest miliona televizijskih gledalaca na svetu; ako, dakle, gospodin s ekrana - u seriji, razgovoru, skeču ili reklami - izgovara otrcano istinitu rečenicu da „dobro investiran novac treba da donese profit” ili da „pristojna žena treba da zatvori oči

24