RTV Teorija i praksa

pred slabostima svog muža” onda takvi truizmi kodiraju čitav ekonomski, društveni i običajni sistem na čijem temelju oni upravo imaju vrednost „prirodnih zakona”. U savremenim informacijskim sistemima „prirodno” je uvek ono što je povezano sa samom prirodom nad njima dominantnog društvenog sistema Smatram da ne treba dalje dokazivati koliko je ova tačka gledišta plodna pri razmatranju sveta vrednosti i skrivenih značenja koja se nalaze kako u sadržini tako i u formi svakog televizijskog programa. Demitologizacijom televizije, odnosno skidanjem s nje osobina „prirodne” pojave i prenosnika „objektivne stvarnosti” i „prirodnog poretka stvari”, naglo se - u potoku informacija koji televizija sobom predstavlja, potoku na izgled bezbojnom i monotonom koji, po shvatanju Makluana (McLuhan) deluje samo svojom atraktivnom „mozaičnošču” otkriva prelivanje ogromnog bogatstva manje ili više svesnih intemacionalnih radnji uslovljenih sistemom kojem televizija služi. - „Smatram da vlast koju društveni sistemi upražnjavaju nad pojedincima postaje, shvatljiva tek onda kad postanemo svesni da društveni sistemi svojim čianovima pružaju ne samo sredstva za život, zaštitu od spoljnje opasnosti i obečanje ekonomske bezbednosti već i izvesne okvire teorija, vređnosti i s njima povezanih uređenja, koja pojedincima omogučuju da osmišljuju svoj život. Svaka pretnja sistemu preti i ovim okvirima” - piše Donald Šon (Schon) u radu Beyond the Stable State (Izvan stabilne države). Ako prihvatimo da utvrđivanje übeđenja u „prirodnost” - kako samog televizijskog sistema na svetu tako i sadržina saopštavanih preko pojedinih sistema - u suštini služi utvrđivanju vrednosti svojstvenih određenom društvenom sistemu, Šonova će nam primedba dodatno otkriti koliko je, sa stanovišta dominirajučih društvenih grupa, važan problem kontrole instrumenta kao što je televizija. Ta kontrola ne mora uvek da ima neposredne administrativne forme - na primer, u vidu kontrole državne organizacije nad televizijskim programom i njegovom sadržinom. Čak naprotiv; „slobodnotržišna” i sa državnom administracijom često otvoreno sukobljena televizija - poput američke u slučaju Votergejta - nije zbog toga ništa manje eksponent vladajučeg sistema

25