RTV Teorija i praksa

sistemima, Ijudi koji stvaraju programe. Več sam rekao da među njima vladaju dva pogleda na stvami društveni uticaj televizije, od kojih jedan, „elitistički”, polazi od uverenja da je taj uticaj veoma velik i da zbog toga kvalitet emitovanih sadržaja ima prvorazredni značaj, dok je drugi, „populistički”, više usmeren na bagatelisanje štetnosti čak i loših i bezvrednih proizvoda. Nesumnjivo je da su televizijski sistemi i saradnici koji za njih rade (u najširem smislu te reči) predstavljeni čas jednom čas drugom tačkom gledišta, več kako koja u određenom trenutku postiže prednost. Na još važniju okolnost ukazuje Berns (Bums) u skici pod naslovom „Angažovanje i karijera u BBC” koja predstavlja fragment u celosti neobjavljenog rada Kultuma birokratija. On dokazuje da institucije kakve su BBC, na primer, i svi birokratski organizmi gde istovremeno nastaju umetničke ili kulturne vrednosti - dakle, i redakcije, izdavači, itd. imaju dvostruku prirodu: one su mesta gde treba da se ispunjava misija „javne službe” i da, u vezi sa tim, dominiraju etičke vrednosti, a istovremeno ipak predstavljaju teren karijera činovničkog karaktera, koje mogu dovesti i do veoma visokih položaja. U takvoj situaciji očito nije teško da dođe do suprotnosti između zahteva „službe” i interesa karijere, što dovodi do činjenice da glas Ijudi koji stvaraju programe, i za koje Gernam kaže da bi želeli da „izražavaju istinu o okolnom svetu”, često biva prigušen i deformisan. Dok iz ovih razmatranja proističe jednostavan pojam Javne službe” ili, takođe, prividno očita dilema koju je Gernam opisao - a koja se zasniva na što harmoničnijem usaglašavanju međusobnih interesa triju grupa koje stvaraju televizijske sisteme; države, gledalaca i samih realizatora programa - pri bližem sagledavanju otkriva se splet pitanja za koja ne postoje jednostavni odgovori. Postoje samo relativni odgovori kojima se problem u velikoj meri izbegava uz nastojanje da se na opisni način ukaže kako na mesto sistema stanica, tako i na njihovu društvenu odgovornost. Tako, na primer, već pomenuti Pilkington, nastojeći da razreši pitanje izbora između „elitističkog” i „populističkog” prilaza delatnosti britanske televizije u ime „javne službe”, uvodi pojam „prikladnog ispunjavanja odgovornosti”.

32