RTV Teorija i praksa

Ipak, u stvarnosti se u instituciji britanske nezavisne (komercijalne) televizije, kao i u svim sistemima te vrste, krije izvesna suprotnost koju ispravno primećuje Pilkington: „Zadatak države (ovde misli na vladu i parlament - prirn. KKT) jeste usaglašavanje dva cilja zbog kojih je nezavisna televizija i organizovana; ta dva cilja su, čak, ne samo neusaglašena već i manje ili više suprotstavljena. Kako je sporedni zadatak - prodaja reklamnog vremena - u vezi s delatnošću i ciljevima velikih preduzeća, prirodna sklonost (komercijalne televizije - KKT) biće, pre svega, ispunjavanje upravo tog zadatka. Njen proizvod, dakle, postaje vreme traženo za reklamu. Kao komercijalna institucija ona postoji zato da stvara i prodaje baš taj proizvod; kao trgovinsko preduzeće ona se zanima i dužna je da to radi što efikasnije... Ovaj privatni cilj nije u saglasnosti s prvorazrednim i osnovnim ciljem kakav je ,što.bolja služba' stanice”. Prema doktrini liberalne ekonomije, nezavisna televizija treba da se takođe oslanja na sistem konkurentnosti. U njoj treba đa se ispolje doktrina slobode štampe i publikacija, te pravo svakoga da javno iznese svoje mišljenje. Na taj način njeno postojanje bi se takođe moglo upisati u izvesnu formulu Javne službe”, one koja je svojstvena buržoaskim demokratijama. U prvom periodu postojanja nezavisna televizija u Velikoj Britaniji obuhvatala je različita preduzeća koja su uzajamno konkurisala. kao što su „Thames”, „Granada”, LWT, ATV ili ~Yorkshire”, kao i niz manjih provincijskih preduzeća ujedinjenih u „Independent Television Association”. Sva ona su - koristeći pravo pune konkurentnosti u oblasti produkcije televizijskih programa - bila ograničena državnim aktom koji je njihovo pravo rasprostiranja limitirao na samo jedan kanal, ITV-1 (o otvaranju drugog kanala za nezavisnu televiziju, ITV-2, još uvek se pregovara). Tako je država, dozvoljavajući komercijalnu televiziju, istovremeno za sebe zadržala snažan kontrolni instrument u vidu prava rasprostiranja Ova operacija samo prividno može izgledati kao promišljeni trik državne administracije koja u Velikoj Britaniji - koju su tada vodili laburisti nastoji da komercijalni faktor pusti u televizijski sistem,

34