RTV Teorija i praksa

„j'avnoj službi” ovde se samo ideološki opravdava ta suprematija.

111. ŠTA ŽELJ PUBLIKA: ZATVORENI SISTEM Kako smo već đošli do zaključka da је televizija - u raznim svojim strukturnim formama - više instrument „kontrole nad publikom” negoli forma „javne službe” za kakvu se izdaje - onda sad moramo da se zapitamo kako se ta kontrola sprovodi? Da bismo odgovorili na to pitanje treba najpre razmisliti o načinu na koji se kontroliše sama televizija, odnosno kako sistem na čijem raspolaganju stoji data mreža televizijskog rasprostiranja sprovodi svoje zahteve i postulate u odnosu na samo oruđe kojim raspolaže, u vidu televizijskih stanica. Več više puta navođeni Nikolas Gernam piše da televizija, da bi postojala, mora ~da se prilagodi svojoj okolini”, pri čemu razlikuje dve vrste te okoline; jedna je država sa svojim pravnim načelima, a druga - njena sopstvena publika. U suštini, stanice ne žele slobodu, več ~to da se te dve oblasti nađu pod svesnijom društvenom kontrolom”, zaključuje autor (Structu'-es of Television). Kontrola „okoline” kakva je za televizijske sisteme država, u prvom redu se ogleda u raznim formama cenzure. U briljantnom predavanju o cenzuri na britanskoj televiziji - održanom na II televizijskom festivalu u Edinburgu (~Answerable Men on censorship and Clive Goodwin”, citirano prema umnoženom rukopisu) - Kenet Trod (Kenneth Trodd) 3 zaključuje da je „cenzura stalni sastojak atmosfere koju dišemo onda kad kao pisci, reditelji ili producenti poželimo da deiujemo van tekučih granica nevine zabave ili informacije”. Trod ukazuje na razne forme delovanja cenzure kao što su, na primer, zakonska ograničenja u oblasti širenja i interpretiranja događaja u Severnoj Irskoj (gde državni faktor zadržava za sebe ingerencije u cilju nezaoštravanja ionako več komplikovane situacije); no, za Troda su

з Kenet Trod je jedan od najistaknutijih televizijskih autora vezanih za školu anga* žovane reportaže, društvene i televizijske drame.

37