RTV Teorija i praksa

važnije i opasnije one gotovo neuhvatljive forme cenzure koje se nalaze u vazduhu, bez jasne pravne ili institucionalne definicije. „Regularna, vidljiva ingerencija cenzure” - kaže Trod „povlači za sobom mnoge druge, nevidljive i neuhvatljive forme autocenzure i precenzure. U klimi u kojoj radimo, planiramo i iznosimo svoje predloge mnogi se Ijudi (nije obavezno da to budu Ijudi koji u svojim rukama drže največu vlast i odgovornost) po dva puta pitaju, tiho koračaju, njuškaju okolo ili zauvek ostaju spuštene glave”. Na taj se način sistem regularne cenzure širi u - kako je rekao predavač - rasprostranjeni sistem „izvanrednih, jevtinih, automatskih policajaca.” Dalje čitamo „večina urednika koji igraju ulogu cenzora (a reč je ovde o unutrašnjim urednicima televizijskih sistema - prim. KTT) rade to bez ikakvog opravdanja, i na oportunistički način, a pri tom prvorazredni značaj imaju njihova briga za sopstveni položaj ili neke lične psihoze, ili obično nepoznavanje teme ili stila dela koje im se predlaže”. Već sam skrenuo pažnju na anonimnost, fluidnost i nejasnost sistema prava i obaveza, kao i odgovornosti koje karakterišu opisane televizijske sisteme. Sada se srećemo s jednako maglovitom i amorfnom formom sistema kontrole. Čini se da za objašnjenje tog osobenog fenomena treba još jednom ponoviti da to, u suštini, ne koriste televizijski sistem ovakva ili onakva institucija, osoba ili vlade, več da to čini nešto mnogo šire, a istovremeno manje formalizovano - naime, široko shvačen društveni sistem. Ukoliko u polju viđenja prava vlasti, ili vlade, mogu da se nalaze, po prirodi stvari, pre svega konkretni problemi, opipljive činjenice, pojave koje podležu definiciji, utoliko je osetljivost sistema kao celine mnogo rasprostranjenija, dodiruje oblasti vrednosti, običaja, društvenih tabua, koji su opterečeni pojmovima tipa „dobar ukus”, „pristojni običaji”, „opšteprihvačene norme”. Često nesvesni, egzekutori ovih kontrolnih funkcija sistema postaju, dakle, ne samo Ijudi specijalno pozvani za to već i ona, kako tvrdi Trod, dobrovoljna armija „izvanrednih, jeftinih, automatskih policajaca” vezanih za sistem i zabrinutih za njegove interese.

38