RTV Teorija i praksa

Ana Šomlo

GORDANA SUŠA: NE ZNAM ŠTA JE STRAH

Biti i opstati na televiziji

U prethodnim razgovorima na stranicama našeg časopisa saznavali smo kako je nastajala jugoslovenska televizija i upoznavali ličnosti koje su je stvarale, ugrađivale u nju svoj život, profesiju i sudbinu. Šta za Gordanu Sušu, skupštinskog izveštača Televizije Beograd znači biti i opstati na televiziji? Gordana Suša: Novinarstvo je moja profesija, ne bih je menjala, ali razmišljam o odlasku sa televizije. I kada sam napuštala Radio-Beograd želela sam da se bavim nekom drugom vrstom poslova, ne onim što sada radim. Ali, sticajem okolnosti bavim se baš novinarstvom kao profesijom - zanatom. Znači pišem tekstove iz oblasti koju znam, a televizija je, pre svega, slika. Pojavljujem se sa komentarom koji sam mogla da napišem za bilo koje novine ili radio. Ana Šomlo: Zar to nije vaša prednost? G.S.: Prednost je samo zato što se vidim, odnosno dalji je domet. A.Š.: Vaši komentari su sadržajni. Svoje tekstove biste mogli da plasirate i u štampi, jer da iza onog što govorite ne stoji novinarska suština ostalo bi bez značaja to što saopštavate na televiziji. G.S.: Zato i kažem da ne bih napuštala profesiju, ali bih mogla televiziju. U tome je razlika. Jer, da sam došla na televiziju bez ispečenog zanata, u smislu dnevnog novinarstva u svim žanrovima koji postoje, mogla sam ovde da odradim svoj životni radni vek držeči mikrofon

181

INTERVJU