RTV Teorija i praksa

se pitanjima ličnosti novinara u ratu i miru kao i novim mecijima; radiom, filmom i televizijom. Drugi deo knjige posvečen je istoriji jugoslovenskog novinarstva (počeci srpske štampe, hrvatske i slovenačke, razmatranje stranačkih štampi u Hrvatskoj, početke socijalističke štampe, uloga štampe u pokretu Svetozara Markoviča, širenje socijalističke štampe, borba za slobodu štampe, prvi zakon o štampi, radnički zahtevi za slobodom štampe, partijske polemike o štampi). U tri poslednja odeljka dat je pregled jugoslovenskog novinarstva između dva rata, štampe i radija u NOB kao i o sredstvima informisanja u novoj Jugoslaviji. Kao jedno od retkih dela koje se bavi istorijom novinarstva i, posebno, istorijom jugoslovenskog novinarstva, knjiga dra Mihaila Bjelice po svom pionirskom poduhvatu u našim naučnim relacijama o ovoj temi može mirne duše da stane uz bok sličnim knjigama u svetu kao što su Istorija nemačke žumalistike Roberta Pruca (R. Prutz), kao i nekih mnogo kasnije napisanih radova: The English Nezuspaper (1932) Stenli Morisona, American foumalism Frank Luthera Motta (1962) kao i rada Žigraonta Mlinarskog Przedmiot i cel badan nad historia prasy (1962). U tom smislu Bjeličina knjiga bi mogla s puno prava da posluži kao jedan od najznačajnijih udžbenika iz oblasti istorije novinarstva, posebno jugoslovenskog, u školama i fakultetima gde se ovaj predmet posebno proučava. Delo koje je na ovogodišnjem konkursu o kojem je reč pobudilo značajne simpatije žirija i nedoumicu u najboljem smislu reči, bio je rad magistra Ivane Stankovič o kontakt-programima, direktnim prenosima i novinarskoj iičnosti voditelja. Tema provokativna a poduhvat mladog istraživača u našim okvirima sasvim pionirski. Bogat fond korišćene literature iz oblasti masovnih komunikacija udružen sa znafački sprovedenom osnovnom temom - kontakt programi i novinarska ličnost voditelja - davali su ovom radu dosta prerogativa i realnih izgleda da jedinu nagradu Radio-televizije Beograd iz oblasti masovnih komunikacija i ponese. Međutim, sama tema, ma koliko bila značajna i posve nova u našoj naučnoj javnosti, nije mogla da „izdrži”

195