RTV Teorija i praksa

svoj doprinos originalnosti pristupa daje pisac Piter Prins (Peter Prince) koji stav prema osnovnoj temi izlaže kroz dijalog televizijskog pisca Pola Prajora (Paul Prior) i noveliste Nika Kroučera (Nick Croucher). Osnovna teza je da život pisca televizijskih drama nije nimalo lak, јег jednom pružena šansa ne obezbeđuje i kontinuitet rada na televiziji. Sličnu rezignaciju nalazimo i u članku „Televizija; Pogled posmatrača sa strane” Džulijana Mičela (Julian Mitchell). On smatra da su sve institucije iste (uključujuči i televiziju). Počinju sa puno nade, od visokih ciljeva, otvorene za sve koji žele da se pridruže svojim radom, okrenute ka opštem dobru, da bi se, tokom vremena, sve svelo na neke sasvim druge okvire. Kada je televizija u pitanju, pisac drame je uvek u situaciji da se bori za pažnju gledaoca a protiv „njegove porodice, telefona, psa, kafane, drugih programa i kanala, a ponekad čak i protiv knjiga i pozorišta”. Svemu navedenom Mičel, pisac televizijskih drama a ujedno i direktor jedne škole, pridružuje i moguče nesuglasice na relaciji pisac - reditelj i pisac producent, kao i sve prisutniju cenzuru. Posle ovih, ne baš optimistički intoniranih tekstova, dolazi jedan vedar i šaljivo intoniran tekst pod naslovom „Video-ludilo: Američki pisac na Britanskoj televiziji”. Autor Hauard Šumen (Howard Schuman), je književnik i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. On na šaljiv način opisuje svoj prvi kontakt sa britanskom televizijom, kada je ponudio dramski tekst i bio Ijubazno odbijen aktom od dvadeset i pet gusto kucanih strana kojim ga obaveštavaju da mu je drama izvanredna, ali da se ne može emitovati. Knjiga se završava izuzetno inspirativnim tekstom Hjua Vajtmora (Hugh Whitemore) „Reč u utisak: Razmišljaja o televizijskoj dramatizaciji”. Vajtmor tvrdi da je za poslednjih desetak godina televizijska drama dostigla zavidan nivo, pogotovo u Engleskoj. Njena osnovna karakteristika je dokumentamost. To se, pre svega, odnosi na one drame koje se odvijaju na otvorenom prostoru. One zahtevaju poseban pristup i tretman radi što veče dokumentamosti i verodostojnosti. I najmanje odstupanje od toga u prvim trenucima može u potpunosti eliminisati celu dramu. Čak i u konvencionalnim,

211