RTV Teorija i praksa

LJUBLJANA, 17. NOVEMBRA 1941. Slovenački partizani i ilegalci su svoju prvu radio-stanicu nazvali „Kričač”. Radiia je u sred okupirane Ljubljane od 17. novembra 1941. do 5. aprila 1942. godine. Mali prenosni predajnik dimenzija 14 х 18 х 14 cm (danas se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu) izradio je Rado Luznar. CK KP Slovenije je preko „Kričača” govorio o ustanku, a istovremeno je dvadeset italijanskih automobila posebno opremljenih goniometrima pokušavalo da otkrije tajnu radio-stanicu. Nekadašnji aktivist Osvobodilne fronte govorio je o prvoj emisiji Radio-Kričača. MILKO GORŠIĆ (penzioner u Ljubljani); Brojne su biie prepreke koje je trebalo savladati. Za mene je bilo najgore što nije bilo elektroelemenata od kojih se gradi radio-stanica. Svi su zahtevali da što pre počnemo sa emisijama. Tada su u Ljubljani počele blokade, okupator je uveo policijski čas. Postalo je jasno da če biti veoma teško prenositi i rasturati novine i letke, Uvideli smo da je došao čas da radio preuzme propagandu i informisanje Slovenaca. Pripremio sam stan, antenu, tekst, angažovao spikera (to je bio Marjan Vesenjak) i objavio čas, dan i talasnu dužinu emisije. I kao što se to često događa u ilegalnom radu, dogodilo se nešto nepredviđeno. Marjan Vesenjak je poginuo. Могао sam se odlučiti, u poslednjem momentu, za emitovanje iz Osredkarove kuče (Milan Osredkar, aktivist Osvobodilne fronte, jedan od osnivača „Kričača”) koja se nalazila na Vilharevoj cesti. Osredkar je u to vreme bio student, završio je naš radio-telegrafski tečaj, ali se nije razumeo u emitovanje radio-programa. Tako je došao na emisiju. Najavio sam samog sebe, kao prvog govornika. Mirno sam se obračao jedinom izvesnom siušaocu - Osredkaru. Tekst je govorio o nečemu što smo svi nosili duboko u sebi. Video sam pred sobom Siovence, povređene i

22