RTV Teorija i praksa

televizijska drama je, piše Breg, ostvarila značajan рошак dostižuči čak u nekim primerima standarde oozorišne drame, ali je ipak očito da mediju nedostaje kritička povratna sprega. Autor pri tom slično argumentuje i stanje stvari u odnosu na film. ~Da li bi, na primer” - pita se on - „film Čovek slon prikazan u bioskopima, ne i na televizijskim ekranima, doživeo toliko komentara i kritika redovnih televizijskih kritičara?” Problem je u tome, objašnjava Breg i navodi primer tipičnog prikazivačkog časopisa „Observer”, što je britanski televizijski kritičar devojka za sve. Bilo da je u pitanju neka Šekspirova drama, politički događaj, rok muzika, religija, zoologija ili slikarstvo TV kritiku piše jedan jedini čovek. Breg pri tom ukazuje na činjenicu da „Observer” ima pozorišnog kritičara koji istovremeno piše o svim aspektima televizijskog programa Slično je i sa vodećim dnevnim i nedeljnim listovima u kojima televizijski kritičar piše o svemu. Ali o TV drami, tom „istinskom nacionalnom teatru Britanije” koja ju je proslavila širom. sveta kao jednu od najboljih, ne piše ni pozorišni kriticar niti je za to zaduženo neko drugo lice. Televizijsko gledaiište bi svakako zanimala ocena TV drame od strane nekog kompetentnog stručnjaka. „Nemogučno je i van svake pameti da sve ono što se prikazuje na TV ekranu ocenjuje samo jedan jedini kritičar”. Г/~> G.

247