RTV Teorija i praksa

podjednakoj meri izraz nečeg opšteg kao i vremena u kome je nastalo. Težnja video-spota da bude umetnost i da izražava trenutak istorije upravo ga vraća u medijske granice masovne kulture i arogancije savremenog šou biznisa. Inspirisan stripom, pop-artom, šok-reklamom, blicevima lajtšoa inaučne fantastike video-spot, ili гок muzika koja se vidi, zasnovan je na nekoj vrsti estetike direktnog delovanja i kratkog daha. Njegova efikasna atraktivnost i nežna surovost nosi u sebi klicu gotskih baiki i miris nemačkog ekspresionizma iz dvadesetih godina. Krv i samilost, anonimna erotika, značajno preteči pogledi mladih huligana između fiksa i motocikla, lepotice sa šminkom veštice i kandžama divlje mačke, uroešane u nežni svet sestara Bronte i prerafaelitsku scenografiju... Sve to uništeno jednim udarcem industrijskog čekića koji je zapravo samo pokret i akcent u ritmu roka. Otpaci padaju u kantu za đubre, žuta karoserija automobila je presečena i presovana u kocku da bi se onda zaustavio pokret robota i zazvučala praznina pustinje a la Antonioni uz ružičastu prašinu Serđa Leonea i Dalijevu žabokrečinu u kojoj plutaju nagoreli leševi iz Vijetnama ili Avganistana i Bejruta. Travestiti, prelepe lezbijke i mačo homoseksualci iz drugih svetova sumanuto se klatare po ritmu ove muzike narušavajuči tugu klovna, suzu u staklenom oku, kap zelene rose i brze bliceve dojki i usana. Nežnost rafiniranog kiča i nedoumica mode - čitava pijaca postvijetnamskih rckvizita... Varljivi dah nirvane i blagi ukus dosezanja nečeg što se ne želi. To je jeftin i pristupačan arsenal univerzalnosti od pleksiglasai video-gladi. To je uprošćena grafika čežnji, strahova i zabranjenih želja - jakim rumom prelivena voćna salata muzike, slike, mašte i ritmizovane audiovizuelne umetnosti. A zatim - osećanje praznine! Šta je to sve? Taj trominutni svet bliceva, iznenađenja, šokova protkanih muzikom i oslobođenim slikama? Nije li to video-varka, danak romantizmu u nama i danak nečem što je u modi? To je zabava, šou ali se hoće da to bude i nešto više. Ideologija roka? Težnja ka originalnom i efektnom čini da u svemu tome očekujemo „nešto više”. Možda je to razlog izvesnog precenjivanja. Žid u svom Dnevniku piše: „Мапа je našeg doba što se

296