RTV Teorija i praksa

povezivanja. lako je televizija pretežno vizuelni medij, jos jednom se možemo osvedoči i koliko veliki značaj u njemu ima muzika. Ona je ponovo osnova na kojoj se razvija nov video-stil. Ona ga čak uslovljava stilski (rok muzika), tehnološki (elektronika-elektroakustika) i društveno finansijski (video-kasete, diskoprodukcija u sprezi sa javnim glasilima). Sposobnost muzike da se ulclapa i inicira sve novije i novije oblike izražavanja stara je koliko i sama muzn.a. Ona je zasnovana na zajedništvu bazičnih elemenata u različitim umetnostima kao što su ritam, boja, linija, harmonija i sl. Međusobno prožimanje izražajnih elemenata muzike i drugih umetnosti rezultiralo je tokom istorije i u veoma značajne pojave kao što je to bilo u istorijskom trenutku stvaranja opere kada muzika energično okreće leđa crkvi i snažnije nego ikada prožima društvo, ili početkom ovoga veka kada se povezuje sa napretkom elektroakustične tehnologije i postiže masovnost i demokratizaciju neslučenih razmera. Sudbina povezivanja muzike sa slikom i bojom u pokretu, na filmu i televiziji, unekoliko podseča na slična povezivanja na terenu opere. I u jednom i u drugom slučaju povezivanje se uspešno ostvaru e na zanatsko-umetničkom nivou, ali je defektno i nedovoljno kada teži višem stepenu sublimacije kao što je bio Vagnerov pokušaj stvaranja složenog jedinstva umetnosti. U pojedinim ostvarenjima video-spotova oseća se to posezanje za univerzalnim i moralno artističkim natkriljavanjem uplašenog i neodlučnog pogleda i stava čoveka današnjice. Oseča se hladni dah gadcnja, osude i prezira satanskog i nedodirljivog ~čoveka” којј hoče da prekorači granicu etićkog a da pri tom ostane u klopki površinskog dizajna efemernosti, Ovakvi se pokušaji koprcaju u vakuumu video-kulture jer je ona još uvek mnogo više sredstvo no sadržaj. Pravu sublimavi|u čuda spajanja slike, zvuka i pokreta ostvario je pre nekoliko decenija Norman Meklaren. AJi to je bio lični stvaralački napor jednog genija a ne plima nove tehnologije izražavanja. Njegovo delo, kome se toliko divio Pikaso, predstavlja i danas domet u audiovizuelnom svetu. Meklaren nije manipulisao rekvizitom svoga vremena. Instrumenti njegovog stvaralaštva bili su ritam, boja, pokret i misao. Upravo zbog toga njegovo je delo u

295