RTV Teorija i praksa

Dušan Radović, jedan od naših najboljih dečjih pesnika, pisac mnogih pozorišnih komada za decu i televizijskih serija i novinar, umro je u Beogradu 16. avgusta 1984. u 62. godini. Tim povodom, objavljujemo tekst Dušana Slavkovića u kome on govori samo o jednom delu stvaralaštva Dušana Radovića, o novinarstvu, pre svega o njegovoj emisiji „Beograde, dobro jutro!” Kada se jula 1975. godine Dušan Radovir. do tada nepoznat kao novinar a poznat kao dečiji pesnik i pisac pozorišnih komada i televizijskih emisija, oglasio preko radio-stanice Studio B, sasvim sigumo nije ni sam bio svestan toga šta zapravo počinje i kakav če put imati, „Ovoj vrsti pisanja” - reči če nešto kasnije - „teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisije i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.” Zaista, šta je Beograde, dobro jutro! osim što je emisija koja je trajala dva do tri minuta, i išla uvek u isto vreme, u 7.15, a ponavljala se u 17.50 časova ispod uvek iste muzičke melodije. Kozerija - nije! Ni satira, ni aforizam, ni vic. Nije ni humoristički žanr, u širem smislu te reči, odnosno u klasičnom značenju. Nova novinarska vrsta na radiju? Zašto пе?! Život je nepresušna гека koja menja tok, oblike svog korita, konfiguraciju obala. Novinarstvo je „odraz’Vili „izraz”, ili „slika’7 života, te se njegove izražajne forme stalno menjaju. To je, nema sumnje, draž života i novinarstva. U novinskim kritikama jutarnje poruke Dušana Radovića, upučene sa 23. sprata palate „Beograđanka”, dobile su pregršt pohvala ali i pregršt kvalifikacija - po svaku cenu htelo se njegovo pisanje da ugura u neki kalup. Govorilo se: to su aforizmi, dosetke, sentence, Seretluci, refleksije, poetske pošalice, zapažanja, maštovite ujdurme, opaske, vicevi. Ni autor nije bio pošteđen raznoraznih ocena i epiteta; svedok vremena, oko i uho grada, mudro zakeralo, savest nesavesnih, matoro gunđalo, budilnik, ranoranilac, petao koji

308