RTV Teorija i praksa

S. STUPAR: Šta znači biti muzički hrabar? M. PRODANOVIĆ: Postoje razni oblici hraborsti ... Za mene je hrabrost imati stav, biti ličnost u pravom smislu. Pitali ste me da li se može biti muzički hrabar ... Izuzetno je hrabar muzički saradnik, urednik, redaktor koji pošteno radi u poplavi - koja mu se nameče (često se kaže: ~to traži auditorij”). Pitanje je šta traži auditorij, to je jedna povratna sprega. Od ukusa muzičkih stvaralaca radio-programa umnogome će zavisiti i ukus najšireg auditorija. Hrabar je onaj čovek koji se bori u ovom trenutku, dok traje poplava, presija diskografskih kuča i produkcija koje moraju da rade po određenim ekonomskim uzansama. Govorim o tzv. novokomponovanoj narodnoj muzici, jer ništa nije ni starokomponovana ni nova, to je jedan specifičan muzički vid koji su tako nespretno krstili ... Za mene je hrabar onaj stvaralac, radijski, muzički, koji se bori za prave muzičke vrednosti i uspeva da odoleva određenom trenutnom trendu pomodarstva, a ima svoj, rafiniran ukus, zna i stoji iza onog što želi da predstavi auditoriju putem radio-talasa. S. STUPAR: U ovim razgovorima iz Ohrida maločas je kolega Prvoslav Plavšić pomenuo jedan biser iz knjige Olovka piše srcem ... P. PLAVŠIĆ: Tu su dečije definicije pojedinih stvari ... Šta je to hrabrost? Jedan klinac kaže: „Kada ti neko kaže je 1’ znaš ti ko sa ja - a ti ne znaš”, to je hrabrost. Znači nešto ti sledi posle toga! Danas bismo problemu novinarske hrabrosti mogli pristupiti i iz jednog sasvim drugog ugla da bismo pokazali svu kompleksnost ove pojave i njenog ispoljavanja, mada razgovore o novinarstvu, kao ni mi to što nismo, ne treba započinjati hrabrošču. Uveo bih uslovno pojam „inverzne hrabrosti” čiji je sinonim neprofesionalnost, nepolitičnost pa i glupost. Ona bi se

40