RTV Teorija i praksa

uvek je u jugoslovenskom novmarstvu, ne samo u radiju, prisutna u priličnoj meri tzv. agitpropovska teorija masovnog komuniciranja. Teza o tome da smo mi neki „inženjeri duša”, da smo posrednici, da smo posvečeni Ijudi koji drugima koji nas slušaju, čitaju ili gledaju dajemo istinu, ali je malo doteramo da ih ona ne bi preterano uzbudila, šokirala, itd. Malo je prerađujemo ... Uprkos tome što istovremeno dajemo i parole i govorimo o tome da treba narodu dati punu istinu, kompletnu istinu, Međutim, ono što bi bilo značajno iskustvo sveta jeste personalizacija. Veoma je u svetu prisutan čovek kao voditelj, kao novinar, kao reporter, što kod nas još uvek nije prodrlo dovoljno. Mi još uvek ne potpisujemo svoj posao ... S. STUPAR: Ne samo imenom i prezimenom, več i stavom! M. TOŠIĆ; Posle minut i po, ili minut,'reporterka kaže: „Merili Koks, Ej-81-SI Radio”. Ona se potpiše iza svog priloga i zna se da je to ona uradila. To, recimo, reporterka ...Kod nas je to malo sakriveno i to je rezultat višegodišnjeg stava da Ijudi iz radija ne treba da budu poznati u široj javnosti. Mi smo išli trendom depersonalizacije. To nam se sveti. ]a bih još гекао da ne delim mišijenje onih koji su se juče vrlo pohvalno izražavali o našim Novostima dana. Istina je da smo izjednačeni i to je več neko rekao. Međutim, bojim se da smo zapali u sivilo i da smo došli do kraja jedne prakse, radijske prakse, koja je više godina gajena, a ta praksa je, bogami, dosta obojena sivom bojom. Misiim da čemo imati šansi da kasnije razvijemo ovu tezu ... S, STUPAR: Kakve su mogućnosti u tom pravcu? M. TOŠIĆ: U tom pravcu se došlo do plafona! Do zida se došlo! Dalje razvijati taj koncept nije moguče.

45