RTV Teorija i praksa

personalizaciji. Mi i u ovom i u drugim medijima sve činimo za čoveka, ali to činimo nečovečno. To činimo polurobotski. Uzmite Novosti dana: odsvira se „džingl”, kaže naziv emisije i ime voditelja i sad taj voditelj sonornim glasom gudi jedno pola sata. Može li baš sve to da se promoviše u događaj? Uzmite samo činjenicu da mi svakog dana moramo imati Novosti dana u trajanju od 30 minuta! lako možda dan kao što je bio taj takmičarski 2. april nije omogućavao 30 minuta informacija. Zašto tog dana Novosti dana ne bi trajale, recimo, 13 minuta koliko taj dan zavređuje prema jednom oštrijem kriteriju ... S, STUPAR: A sve novosti dana su trajale 30 minuta i niko ih nije skraćivao ... M. TOŠIĆ: Prema tome, ipak se radi o promeni kursa, o tome da se i mi moramo okrenuti prema svetu i videti kako oni to rade, videti zašto oni to rade tako, po drugim kriterijima... Moramo i svoju uređivačku praksu preispitivati. Plavšić je pomenuo slučaj Kragujevca. To je stvar koja baca veoma loše svetlo na jednu radio-stanicu, Poznajem te vredne Ijude, znam te kolege, ali čutanje o slučaju u Kragujevcu dosta ih je diskreditovalo u očima publike, a nisam siguran da Kragujevaca nema unaokolo poviše! TEMA POSLEDNJA: DA LI SU MOGUĆE PROMENE R. KANJEVAC: Ako je radio refleks društva u kome živimo onda bismo morali da imamo dinamičniji radio, mnogo uzbudljiviji i mnogo zanimljiviji... U radiju žive vrlo ozbiljni Ijudi lcojima je staio da sačuvaju onu čuvenu distancu koja se kod čoveka stvori u momentu kada se pomene radio i rad na radiju ... Radio je vrlo konzervativan medij, čak je i od televizije manje podložan promenama. Ljudi na radiju ne trpe promene, sve se tu događa dosta sporo, tromo, bez ikakvih iskakanja, ide se previše na sigurno. To se verovatno zove „ziheraštvo”, ne znam. U smislu prezentacije naših sadržaja, nekih modernijih zahvata

50